Према његовим ријечима, оцјена многих је да се са формирањем власти у институцијама БиХ чека како би биле формиране власти у једном броју кантона и у Федерацији БиХ.

– То није добро, то је први корак ка неизвјесности, а након тога и корак до анархије – рекао је Шпирић Срни.

Позивајући на унутрашњи дијалог и договор, Шпирић је нагласио да су најгора рјешења по БиХ била када су „унесена“ са стране.

Шпирић, који је и потпредсједник СНСД-а, истиче да ова странка као изборни побједник у Републици Српској на прошлогодишњим општим изборима жели да се понаша прагматично и да поштује вољу бирачког тијела, односно грађана који су изашли на изборе и показали шта политички мисле.

Наводећи да не зна шта се чека са формирањем власти на нивоу БиХ, Шпирић је подсјетио да више од 50 одсто министара у актуелном сазиву Савјета министара истовремено има мандат и у парламенту БиХ.

Он је упозорио да Савјет министара у техничком мандату већ дуже не засједа, што ситуацију додатно компликује, а да је у оваквим околностима неизвјесно одржавање њихових сједница у наредном периоду.

– Овдје се поставља питање да ли је актуелни Савјет министара ушао у кршење закона БиХ – нагласио је Шпирић, питајући какве посљедице може да произведе финансирање институција БиХ од краја јуна, када је истекла одлука о њиховом привременом финансирању, а нова није усвојена.

Замјеник предсједавајућег Дома народа оцијенио је да снажни политички утицаји споља обесмишљавају изборни процес у БиХ.

– Да је другачије, у БиХ би била конституисана власт и на нивоу кантона, и Федерације и БиХ – увјерен је Шпирић, који упозорава да су вањски политички утицаји толико снажни да својим суфлирањем у БиХ успоравају њен европски пут.

Он је оцијенио да су након спроведених избора за Европски парламент у оквиру те институције све снажније снаге које заговарају реформе ЕУ, па онда процес проширења, констатујући да би то значило да би се са земљама Балкана одржавао партнерски однос.

– Оно што ми морамо поставити као питање унутар БиХ јесте да ли је БиХ оваква каква јесте у стању бити партнер ЕУ ако нема одговор ни на један актуелни изазов који се тиче грађана БиХ – напоменуо је Шпирић.

Он је као један од изазова на које БиХ нема одговор навео мигрантску кризу.

– Проблеми мигрантске кризе на коју ова земља није у стању или не жели да одговори натјерали су локалне структуре власти Унско-санског кантона да немају потребу да се обраћају БиХ, они се већ обраћају Бриселу и међународној заједници, што говори да је ова власт дефинитивно изгубила компетенције за оно за шта је уставом надлежна – нагласио је Шпирић.

Он је упозорио да снажан мигрантски талас прати велики талас исељавања из БиХ и изразио увјерење да ће одлазак држављана БиХ пратити нова насељавања која ће промијенити структуру становништва.

– Али власт мора да одговори на те изазове – поручио је Шпирић.

Говорећи о економској ситуацији у БиХ, Шпирић је оцијенио да је економска стагнација у 2019. све извјеснија, чиме се нико не бави.

Он је поновио да у БиХ од предизборне кампање до данас расте администрација, иако је међународним финансијским институцијама обећано да тога неће бити.

Шпирић је навео да неријешени односи Хрвата и Бошњака у вези са Електропреносом БиХ наносе несагледиву економску штету, не само Федерацији, него и Републици Српској, а подсјетио је и на проблеме у вези са расподјелом прихода Управе за индиректно опорезивање БиХ.

– Шта Република Српска има од овакве БиХ од које трпи само штету? – упитао је Шпирић.

Када је ријеч о одлуци Независног одбора Парламентарне скупштине БиХ о расписивању конкурса за директора Агенције за истраге и заштиту у околностима у којима није формиран нови Савјет министара, Шпирић је рекао да нема процјену колико ће трајати технички мандат овог Савјета министара.

– Институције морају да функционишу и сасвим је логично да се иницијативе покрећу, а процес би требало да заврши власт која буде формирана – рекао је Шпирић.