– Изузетак је пресуда која се односила на Хрватску гдје су проглашени агресором и да су дјеловали на страној територији. Можда и реакције које се могу чути из Хрватске имају за циљ да се заборави на такав претходни догађај и квалификацију која је дата – оцијенила је Цвијановићева упитана да прокоментарише хашку пресуду првом предсједнику Републике Српске Радовану Караџићу.

Она је подсјетила да је прије неколико дана рекла да нема посебна очекивања.

– Поучени оним што се дешавало у претходном периоду и на основу искуства које смо имали, пратећи читав слијед догађаја када је ријеч о судовању Хашког трибунала, могли смо да изведемо закључак да ће се десити нешто попут овакве пресуде какву смо данас имали прилику да чујемо – каже Цвијановићева.

Према њеним ријечима, исход суђења Караџићу се могао претпоставити с обзиром на то да се из онога што се дешавало годинама могло видјети да постоји селективни приступ правди и да је постојао политички концепт пуно прије него што је кренуло судовање и прије него што су се људи нашли тамо да одговарају за одређена дјела или на основу сумњи које су постојале.

– Имали смо типски однос и, када је у питању српски народ, тешке пресуде, а када је ријеч о припадници других народа ослобађајуће пресуде. Тако да данас као чињенично стање имамо ситуацију да неки за које постоје докази да су вадили очи, убијали дјецу или клали, а немате никакву пресуду и да су то слободни људи. Да ствар буде гора ослобађани су у Хагу, а потом и пред домаћим правосуђем на нивоу БиХ – истакла је Цвијановићева.

Према њеним ријечима, судовањем није постигнуто оно што је требало да буде и нисмо ближи једни другима унутар БиХ.

– Тај селективни приступ нас је сигурно одмакао једне од других, постоји много упитника и обични људи не могу да разумију овакву политику. Ове пресуде можда служе као потврда или изговор за неке друге радње које су се дешавале овдје. Знамо да смо бомбардовани, да су нас тукли на разне начине, да није испоштована процедура и да нису добијане сагласности Савјета безбједности Уједињених нација. Било је много дешавања током рата, политичких притисака након рата и изгледа да ово треба да служи као оправдање за све то што је подразумијевао однос према једном експерименту јер је БиХ јесте постављена као есксперимент – нагласила је Цвијановићева.

Према њеним ријечима, друге политичке политичке импликације по Републику Српску не постоје и не могу да постоје.

– Ако и постоји одређена кривица она се индивдуално додјељује и утврђује према појединцима и нипошто се не односи на цијелу Српску и на оно што је прошлост, садашњост, а посебно будућност Републике Српске. Али постоји горак укус и неповјерење које је према судовању оправдано постојало и раније – истакла је Цвијановићева.

Она је подсјетила да су се годинама уназад дешавале разне ствари у судовима као што су процедуралне грешке, нестајање доказа, притисци на поједине свједоке који су потом мијењали исказе и да су им то предочили људи који су били у судницама и бранили оптужене.

– Све то нас је временом довело у ситуацију да постоји опште неповјерење, а поготово потврдило је нашу тезу о селективном приступу правди. Нема ту правде и правичности. Да то постоји онда би третман био исти за све који су починиоци без обзира на то из којег народа долазе. Нипошто никада не бих хтјела да оправдам било какав злочин, већ само говорим да злочин има име и презиме и санкција мора да се додијели свакоме без обзира из којег народа долази – рекла је Цвијановићева.

Према њеним ријечима, овдје то није био случај, већ се типски ишло на пресуђивање оних који припадају политици или војној структури из реда Срба, а они други који су били из политике или војних структура других су ослобађани.