Додик је рекао новинарима у Сарајеву да ће године које долазе бити тешке у погледу раста економије, како у Европи, тако и у свијету, јер многи најављују чак и теже економске године него што су биле раније.

Предсједавајући Предсједништва сматра да се у БиХ мора што прије сјести и покушати наћи одговор или барем дати смјернице којим путем ће се земља кретати, како би се одговорило на економске изазове.

– Познато је да је раст економије БиХ продукован чињеницом да је повећан извоз на тржиште западне Европе. Ако видимо да су нека тржишта у застоју, то говори да ће се то десити и код нас – рекао је Додик, те додао да се у БиХ мора наћи и одговор уколико би дошло до рецесије у земљи.

Говорећи о „Економском форуму БиХ 2019“ који се одржава у Сарајеву, Додик је рекао да је овај скуп добра прилика да се трага за одговорима на економску и социјалну ситуацију у земљи, као и да се разговара о односима БиХ према региону, али и цијелој Европи, па и свијету.

– Мислим да овакве теме треба да се нађу на разним форумима у БиХ, те да се у том погледу трага заједно са научном, стручном, пословном заједницом, па и са властима у земљи, како би се дошло до најбољих одговора на изазове и питања која су присутна и интересују сваког човјека – истакао је Додик.

Говорећи о образовању у БиХ, Додик је рекао да је оно основа у свим развојним плановима, односно поставља се као једно од најважнијих питања, те нагласио да се образовање мора реформисати, јер ће земља у свим секторима изгубити корак са регионалним тржиштима, што би могло представљати додатни проблем у будућности БиХ.

„Потребно је узети најбоље праксе које су већ присутне у ЕУ и свијету, те их прилагодити условима у БиХ. Ово што нам је наметнуто у протеклих 15 година показало се као промашај“, сматра Додик.

Према његовим ријечима, у БиХ има много приватних факултета који сада дају сертификате и дипломе лицима која немају знања, а који врше притисак на јавни сектор и на тај начин привреду и земљу вуку надоле.

– То се мора прекинути. Заговарам да се у току љета донесе закон о високом образовању у БиХ и да се успостави нови систем високог образовања, са већим степеном одговорности и прилагодљивости тржишту – рекао је Додик.

Што се тиче банкарског сектора у БиХ, Додик је навео да чињеница да Централна банка БиХ и данас функционише у условима какви су били наметнути прије више од 20 година, говори о томе да ништа није учињено да се Банка прилагоди потребама у БиХ.

– Централна банка није у функцији јачања привреде и има само једну, монетарну функцију – да преписује обавезну резерву коју морају имати комерцијалне банке и ничим се више не бави – рекао је Додик.

Он сматра да постоји простор да се то редефинише и стави у функцију развоја привреде у БиХ.