– Када се у рату сударе војске, очекујемо да ће тада бити и жртава, и да ће страдати не само војници, већ и цивили. Али, чињеница да је у овим приградским селима Бањалуке на најсвирепији начин само у једном дану без испањеног метка и са несумњивом геноцидном намјером, ножевима, сјекирама, крамповима и другим хладним оружјем убијено 2.315 Срба, од чега 551 дјете, од новорођенчета до 14-огодишњака говориу о нечему много страшнијем него што су очекивана, или предвидива ратна страдања – истакла је Цвијановићева у обраћању поводом обиљежавања 77 година од усташког покоља Срба у Дракулићу.

– Не може нормалан човјек да се не запита која мржња или која идеологија, које зло или који вјерски или политички циљ може на тако страшне и масовне звјерске походе нагнати другог човјека. Нажалост, много је таквих стратишта, од Јасеновца, Пребиловаца, Јадовна, херцеговачки и крајишких јама,… и других мјеста и много усташких злочина попут оног који се десио у Дракулићу, Шарговцу, Мотикама и руднику Раковац, или околним селима Пискавици и Ивањској, гдје су поред недужних цивила на најстрашнији начин убијана дјеца и гдје је системски и плански затиран живот од стране геноцидне НДХ – напоменула је предсједница Српске.

Он је подсјетила да је и у претходно одбрамбено-отаџбинском рату било је много жртава и страдања и да нам све то говори да морамо размишљати о будућности на крајње озбиљан начин додавши да морамо извлачити поуке из прошлости, али исто тако анализирати садашње процесе и окружење у којем живимо.

– Ми данас уживамо слободу јер имамо Републику Српску. Остварујемо се као друштво, имамо свој циљ и градимо је за генерације које ће доћи. Цијена коју смо за ту слободу платили пу претходном рату такође је била висока, али би била и виша да нисмо имали Републику Српску, и да у међувремену нисмо изграђивали и јачали наше институције. Ми би смо данас са мање извјесности гледали у будућност. Зато је обавеза свих нас да чувамо Републику Српску јер је она гаранција да ћемо имати слободу – поручула је Цвијановићева.

– Желимо да живимо у миру са другим народима, али желимо и да очувамо нашу аутономију, наш уставни капацитет, и наше право да управљамо политичким и економским процесима који су важни за наш даљни развој. Нажалост, ни ово вријеме није лишено изазова и притисака различите природе и зато је важно да јачамо наше институције и њихову способност да одговоре на потребе наших грађана. Важно је да се окупљамо и да смо заједно – напоменула је предсједница Српске.

Истакла је да будућност Републике зависи од нашег историјског памћења, али и наше исправне спознаје о нашем окружењу, као и свијету у којем живимо, зато су наша политичка и наша народна воља кључни за очување слободе коју уживамо и коју желимо оставити генерацијама које долазе.

Цвијановићева је данас положила вијенце на спомен-костурницу у Дракулићу, као и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик, делегације Народне скупштине и Владе Републике Српске, те заједничких институција БиХ.

Вијенце су положили градоначелник Бањалуке Игор Радојичић, представници Конзулата Србије у Бањалуци, Борачке организације Републике Српске, делегације СУБНОР-а, удружења проистеклих из протеклог одбрамбеног-отаџбинског рата и Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ.

Усташе су 7. фебруара 1942. године у Дракулићу, Шарговцу, Мотикама и руднику Раковац за само један дан убиле 2.370 српских цивила, међу којима је било 551 дијете.

У овом злочину усташке снаге су, под командом натпоручника Јосипа Мишлова и фра Вјекослава Филиповића, из Тјелесног здруга Анте Павелића, уз помоћ бањалучких усташа убијале Србе без иједног испаљеног метка – сјекирама, ножевима и крамповима.