„Сви политички субјекти, и власт и опозиција, у октобру 2017. године када је у Народној скупштини Републике Српске донесена Резолуција о неутралности, изнијели су јединствен став у вези са НАТО путем БиХ – како се буде понашала Србија и ми ћемо се понашати на тај начин и једноставно тражимо да тај став буде поштован“, рекла је Цвијановићева.
На питање да ли тај став може да буде одбрањен и испоштован у заједничким институцијама БиХ, предсједник Српске је нагласила да тај став може и мора да се одбрани.
„На шта би личило да као земља хоћете да се крећете у неком правцу а са друге стране имате половину државе која сматра да то треба да буде ријешено на неки други начин? С тога у БиХ као сложеној државној заједници мора да постоји консензус о НАТО интеграцијама да би она приступила том савезу“, истакла је Цвијановићева.
Она је навела да ниво БиХ мора да поштује званични став институција Републике Српске, па тако и Резолуцију о војној неутралности.
„Народна скупштина као најпозванија да доноси такве акте, донијела је акт који обавезује све нас, не само на нивоу Републике, већ и представнике Српске који функционишу на нивоу Сарајева, односно заједничких институција. Сви смо дужни да се тога придржавамо“, рекла је Цвијановићева у интервјуу Срни.
Када је ријеч о НАТО интеграцијама, каже Цвијановићева, времена су се мијењала и донесене су разне одлуке, јер су различита времена упућивала да се другачије посматра то питање.
Она је појаснила да данас није исти амбијент као прије десет година и једноставно не постоји сагласност да се иде у активацију Акционог плана за чланство /МАП/, односно да се преко активације МАП-а стигне до чланства у НАТО.
„Како ће то изгледати када се људи буду изјашњавали о том питању, када дође на ред да се опредјељују путем референдума или слично, остаје да се види за неко друго вријеме, али Резолуција о војној неутралности је одлука овог времена, она је за нас релевантна и обавезујућа и вјерујем да можемо да бранимо тај став“, нагласила је Цвијановићева.
Она је навела да се у вези са НАТО интеграцијама и активацији МАП-а отвара много тема које говоре о недосљедности и двоструким аршинима.
„Када је почела та прича о постављању услова речено је да је рјешавање војне имовине кључно. Након тога смо ушли у једно тотално загушење, контаминацију цијелог амбијента зато што су се доносиле одређене судске пресуде с циљем мијењања власништва над неком имовином која би онда требало да служи за НАТО пут. Чисти аспурд је да вам неко постави услов а онда након седам, осам или девет година каже – ето, то више није услов, јер је тај неко препознао да постоје неке другачије вибрације у земљи.
Апсурд је и да отимате некоме имовину за неки НАТО пут који би требало да буде добровољан, као и чињеница да се то први пут ради у БиХ. Треба да вам отме неко нешто да би вам рекао сад сте ви на добровољном путу. Према томе, пуно је ту апсурда и с тога је веома важно да смо ми у Републици Српској заузели јединствен став да хоћемо да пратимо Србију“, истакла је Цвијановићева.
НА ПУТУ КА ЕУ БиХ УЗАЛУД ГУБИ ВРИЈЕМЕ, ЈЕР ПОЛИТИЧКО САРАЈЕВО НЕ ПРИХВАТА РЕАЛНОСТ
Што се тиче ЕУ, каже Цвијановићева у интервјуу Срни, Република Српска је укључена у процес који подразумијева кретање ка чланству у Унију.
„Међутим, та слика о ЕУ поприлично је магловита у посљедње вријеме и ја лично због тога жалим. Вољела бих да је та слика јаснија, да су у Европи ствари мало јасније, да је њихова порука која долази нама овдје изоштренија. Нажалост, та слика није таква и ЕУ је постала више бирократска или типска, без политичке енергије или праве, снажне поруке и ми то препознајемо. С друге стране, осим што имате оптерећења у оквиру ЕУ, мислим да смо запали у једну фазу у којој се сви заједно крећемо само бирократским кораком и то никад није добро за један процес који мора да буде политички жив“, појаснила је Цвијановићева.
Према њеним ријечима, кретање ка Европи је процес препун оперативних техничких ствари али управо политичка живост чини и њега политички живим.
„Онај ко разумије шта значи кретати се, испуњавати обавезе које су оперативног карактера, а зна да сте стално у некој политичкој машини која вас тјера да идете даље, разумије како тај процес изгледа. Он није такав како је изгледао у неким државама раније. Ја знам како је изгледао тај процес када су се прикључивале земље источне и централне Европе, балтичког простора, то је био један прави живи процес којем сте могли сваког мјесеца да свједочите. Сада је то другачије, али европски пут остаје наше стратешко опредјељење, крећемо се и испуњавамо своје обавезе, наравно, суочени са разним проблемима у оквиру БиХ, јер нема довољно дијалога“, рекла је Цвијановићева.
Она је подсјетила да је БиХ на путу ка ЕУ изгубила неколико година само док је усаглашен и усвојен механизам координације, који је неопходан у земљи као што је БиХ која је уставно тако комплексна, са згуснутом уставном структуром.
„Ми смо у БиХ морали да направимо механизам који ће обезбиједити да се крећемо организовано, а требало нам је четири-пет година да се усагласимо око тога. Такође, много година смо изгубили и на усаглашавању око неких оквирних стратегија које би помогле да и Република Српска и ФиХ са својим кантонима буду корисници подршке која долази из ЕУ“, навела је Цвијановићева, додавши да БиХ узалуд губи вријеме само зато што се воде политичке расправе и што у политичком Сарајеву људи просто хоће да занемаре чињеницу да постоји Република Српска или кантони у ФБиХ.
Она је навела да политичко Сарајево има неки свој приступ који је прилично изолован од оног што је стварност, а што је најгоре изолован и од онога што су потребе грађана и Српске и ФБиХ због чега је све у некој блокади.
Цвијановићева је нагласила да је Република Српска у рекордном року формирала власт након избора, што показује њену снагу, док то није случај у ФБиХ или на нивоу БиХ гдје политичко Сарајево не показује жељу да се формира Савјет министара.
„Сваки пут након избора управо то политичко Сарајево, заједно са појединим амбасадама, форсирало је причу како треба што прије да се успостави Савјет министара. Сада то нико не прича. Амбасаде су по правилу биле прве које кажу ‘одмах имплементирајте изборне резултате’. Зашто сада о томе не причају? Зато што постоји замка. Њима није у интересу да се формира Савјет министара јер на та мјеста сада долази структура СНСД-а заједно са својим коалиционим партнерима који имају своју политичку слику и виђење како треба да функционише Сарајево, за разлику од ових што сада сједе на тим позицијама“, нагласила је Цвијановићева.
Она је оцијенила да је њима у интересу да се садашњи састав Савјета министара задржи што дуже иако су појединици већ изабрани и функционишу у оквиру парламената на различитим нивоима власти што је апсурдно.
НАЈТЈЕШЊА САРАДЊА СА СРБИЈОМ КОЈА ОСТАВЉА ТРАГ У ОПШТИНАМА СРПСКЕ
Говорећи о сарадњи Републике Српске са земљама у региону, предсједник Српске је у интервјуу Срни оцијенила да је веома важно да та сарадња постоји и да нема отворених питања.
„Сасвим је нормално да је та сарадња најближа и најтјешња управо са Србијом, која је, као што се могло видјети, попримила неке јаче и веће димензије него што је то раније био случај. Данас смо обједињени чак и у акцијама хуманитарног карактера, око обиљежавања значајних датума из прошлости који су важни и за Србију и за Српску, имамо редовну подршку која долази из Србије, а нови вид те сарадње је финансијска подршка према нашим општинама да би се реализовали важни пројекти“, нагласила је Цвијановићева.
Подсјетивши да су резултати те сарадње видљиви кроз реализацију великог броја комуналних и инфраструктурних пројеката, попут вртића, школа, тргова, улица, зграде позоришта, предсједник Републике је истакла да Србија на тај начин оставља траг у општинама Српске што је додатна димензија те сарадње.
На питање да прокоментарише дешавања на Косову и Метохији, Цвијановићева је рекла да је то продукт онога што се може подвести под двоструке аршине које примјењује међународна заједница.
„Да имамо ситуацију да се крше људска права Бошњака или Албанаца цијела планета би о томе причала, не постоји форум на коме се то не би проблематизовало, не постоји званичник ЕУ или држава појединачно који не би упутио оштре поруке и упозорења, али пошто је ријеч о Србији и Србима имамо један вид саучесништва у трагичној и мучној ситуацији којој су изложени Срби на Космету. О њима нико не прича, о њиховим људским правима, о ситуацији у коју су доведени… То је политика двоструких аршина у којој унапријед одредите ко је у праву, ко је у криву и по правилу то буде погрешна одлука, погрешно уређене ствари, али поједини званичници ЕУ се тога придржавају“, истакла је Цвијановићева.
Она је рекла да је било разочаравајуће када је чула званичнике ЕУ који позивају двије стране да се уздрже од не зна ни сама чега, а само једна страна прави проблем, оцијенивши да је то лицемјерно.
„Имате једну страну која уводи таксе, која мимо Устава и одређених процедура успоставља неку војску и слично, а онда неко позива двије стране да се уздрже од нечега. То је апсурд, а не формула за успјех. Жалим што је Србија суочена са тако тешким проблемом и бременом са којим се носи, али Република Српска је била и биће подршка Србији у свим отвореним и тешким процесима који се пред њом налазе“, поручила је предсједник Републике.
ИЗМЕЂУ СРПСКЕ И РУСИЈЕ ПОСТОЈИ ПОЛИТИЧКО РАЗУМИЈЕВАЊЕ
Говорећи о сарадњи Српске и Русије, Цвијановићева је рекла да су ти односи увијек добри и стабилни, те да постоји политичко разумијевање које је неопходно да би и та сарадња била успјешна.
Она је нагласила да је и као предсједник Владе стално говорила да је веома захвална Русији која је бранила ставове Републике Српске из извјештаја упућених Савјету безбједности УН а који су били одговор на оно што је пред том институцијом презентовао високи представник у БиХ.
„Већ низ година Русија је та која се реферира и на оно што пише у извјештајима Републике Српске чиме смо успјели бар донекле да разбијемо стереотипну слику о Србима и Републици Српској која је вјештачки наметнута а намеће се и даље, између осталог, и у Савјету безбједности“, појаснила је Цвијановићева.
Она је додала да Република Српска треба да гради добре односе са свима. „Ми немамо ништа ни против кога и не знам зашто бисмо и имали, али многи не препознају то као добру намјеру, већ покушавају да задрже ту матрицу како је важна БиХ, а не њени ентитети, иако је Република Српска толико израсла и ојачала и институционално и са аспекта свијести да можемо да живимо свој живот чак и без обзира на то како се и шта дешава у БиХ што смо и показали“, нагласила је предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић у интервјуу Срни.