„То је важно јер је ријеч о једином питању у којем смо дефинитивно на истом терену, ма како различито посматрали пут који треба да нас доведе до ЕУ и како да се организујемо на унутрашњем плану. Ту има знатних разлика, али, у суштини, циљ је тај који нас на неки начин везује и мислим да је то у реду“, рекла је Цвијановићева.
Она је истакла да у ЕУ, ма колико да је оптерећена својим проблемима, постоји опредијељеност и добра воља да искорачи и да у овој години БиХ добије кандидатски статус.
„Kандидатски статус мора да буде циљ и на неки начин релаксира односе. Политички је исправно да тако размишљамо и урадимо свој дио посла“, рекла је Цвијановићева синоћ за РТРС.
Она је навела да се у свим другим питањима стране у БиХ не поклапају много и да зато види шансу да је европски пут терен на којем се више разговара, ма колико дуго буде трајало.
Цвијановићева је додала да се на том путу изненада појавило једно од оптерећења, од друга два члана Предсједништва БиХ који праве везу између пута ка ЕУ и НАТО-у.
Она је рекла да су два разлога због којих је састанак предсједавајућег Предсједништва БиХ Милорада Додика и високог представника ЕУ за спољну и безбједносну политику Федерике Могерини био затворен за јавност.
„Један је да се добије јасна слика и порука, а, с друге стране, ту донекле игра улогу и то да је он и предсједавајући Предсједништва БиХ. Додик је увијек имао јасну слику, зна са чим се све може условљавати и како све да прикаже јасно. Нисам сигурна да то могу остала два члана Предсједништва БиХ. Они су превише оптерећени неким политичким циљевима да би уопште разумјели некад шансу која се створи и коју треба искористити“, нагласила је Цвијановићева.
Она је додала да постоји опредијељеност за кретање европским путем без условљавања, наметања неких других тема и оптерећења.
„У Српској постоји воља за то и предузели смо низ корака, али нисмо за то да се тај пут злоупотребљава и да служи за развлашћивање Српске, за отимање њених надлежности и давање права неком другом нивоу власти да ђелује у име Републике, а нема право за то дато Уставом“, каже Цвијановићева.
Предсједник Српске истиче да је нормално да буде конституисана власт и да се разговара о томе како завршити реализацију обавеза из Реформске агенде, привести крају друге потезе ради повећања плата и пензије.
„Али, у мору тих животних питања имате /предсједника СДА/ Бакира Изетбеговића који каже да треба мијењати назив Републике Српске. Не можемо трпјети та условљавања“, нагласила је Цвијановићева.
Она је поручила да јесте за заједничко учешће у свим процесима у БиХ, али није за манифестацију.
„Ако ћу се појавити негђе манифестационо, а сутра чекати да ми неко забије нож у леђа или ме заустави у нечему што легитимно и легално радимо за грађане, шта имам од тога да се идем фотографисати са неким. Нисам за ту причу, ја сам за то да се покажемо ђелима. Трудила сам се да то покажем сарађујући и као предсједник Владе са премијером и Владом другог ентитета“, истакла је Цвијановићева.
Она је навела да Српска не подржава централизацију БиХ, јер то није формула за успјех.
„Српска подржава Дејтонски мировни споразум, да БиХ остане децентрализована и да Српска може да ужива сва права која је добила тим споразумом. Нећемо се одрицати своје аутономије, нећемо преносити надлежности, али нећемо бити ни реметилачки фактор никоме у оквиру БиХ ко жели да гради или штити своју позицију као народа, субјекта и грађанина“, рекла је Цвијановићева.
Она је подсјетила да је у Српској већ донесена одлука о редовном усклађивању пензија и њиховом повећању за 2,17 одсто.
„Треба размишљати како обезбиједити и ванредно усклађивање пензија током ове године и како да се више обрати пажња на пензионере са најнижим примањима“, рекла је Цвијановићева.
Она је нагласила да плате морају расти и у јавном и у приватном сектору, те да је неопходно спријечити исплату знатног броја плата у реалном сектору које нису пријављене на пуни износ јер је то незаконито.
Она је додала да је и са премијером разговарала о томе да се мора наћи начин да се иде даље са повећавањем плата, а да се не угрози систем.