Он је истакао да је циљ Владе да досегне раст БДП-а од четири до пет одсто и да просјечна плата буде 1.000 KМ.
„То не можемо остварити без јавних инвестиција. На том плану је циљ градња ауто-путева, брзих путева и осталих путева у многим подручјима Српске који ће саобраћајно повезати Републику и допринијети њеном развоју“, рекао је Вишковић синоћ за РТРС.
Он је додао да је стратешко опређељење повезивање Бањалуке са Србијом и подсјетио да је о томе говорио и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик.
„То треба бити наш национални и државни пројекат иза којег апсолутно стојим. То нам је једина логична веза, јер Србију сматрамо матицом. Изградња тог ауто-пута којим би се Бањалука преко Добоја, Брчког и Бијељине повезала са Србијом – биће приоритет, а већ наредних дана преговараћемо да се дође до могућих инвеститора за изградњу“, каже Вишковић.
Он је рекао да постоји обећање предсједника Србије Александра Вучића да ће учествовати у финансирању изградње тог пута.
„То треба искористити јер ће у том смислу и наш пут `9. јануар` добити на значају“, нагласио је Вишковић.
Он је најавио да ће у првом плану Владе бити инвестиције у енергетски сектор, почев од градње хидроелектрана „Дабар“ и „Бук Бијела“ до ревитализације термоелектрана „Гацко“ и „Угљевик“.
„У наредних мјесец, два требало би да распишемо тендер за избор извођача радова на хидроелектрани `Дабар`. Вриједност инвестиције је око 240 милиона евра, а до сада је реализовано око 60,70 милиона“, навео је Вишковић и додао да европски и свјетски финансијери нуде повољне кредите и услове, што би могло да омогући и нова радна мјеста и сигурнију и јефтинију енергију.
Он је истакао да ће носилац инвцестиција у области енергетике бити „Електропривреда Републике Српске“, иако није реално да то она сама финансира јер је, изузимајући Хидроелектрану „Бочац 2“, посљедњи већи енергетски објекат саграђен из властитих средстава Хидроелектрана „Вишеград“, подигнута 1985. године.
Вишковић је навео да су промјене у менаџменту „Електропривреде“ и њеним зависним предузећима предузете да би стање било побољшано, за шта је дат рок од мјесец дана.
„И у експозеу сам навео да морамо посебну пажњу посветити стратешким јавним предузећима јер желимо да та предузећа пуне буџет, а не да се наслањају на њега. Ниједан директор који добро ради и прави позитивне резултате не треба да има бриге за своје радно мјесто, а они који немају резултате мораће да оду. То је став највиших органа СНСД-а и он ће важити за све. Сви морају да се ухвате у коштац са проблемима“, нагласио је Вишковић.
Говорећи о писму у којем је предсједник компаније „Боксит“ Рајко Дукић упозорио власти да не дозволе да зворничко предузеће „Алумина“ доживи судбину Фабрике глинице „Бирач“, Вишковић је истакао да је он један од „криваца“ зашто је „Алумина“ спасена 2013. године.
„Тада су Литванци били на излазним вратима и само се чекао моменат када ће да оду. Због повезаности `Боксита` и `Алумине` дошао сам у Бањалуку са апелом да је спасимо и донесена је одлука да Српска преузима `Алумину`, која је данас озбиљан привредни субјект чији је годишњи извоз већи од 200 милиона и која извози у 45 земаља“, рекао је Вишковић.
Он је подсјетио да су пристигле три понуде за потраживања „Бирча“ и све су прихваћене као равноправне, али уз стриктне закључке да их купац не може отуђити, да мора задржати ђелатност наредних десет година, поштовати уговор који „Алумина“ има са „Бокситом“ о куповини руде, задржати раднике и уложити више од 50 милиона евра у ревитализацију погона и креирање нових производа.
„Постоји 13 услова које купац треба да испуни, а један од закључака предвиђа да уколико купац не испуни услове Српска може да раскине уговор и није обавезна да га обештети за улагања до тог момента. Тиме су Српска, запослени и компанија заштићени. Влада је донијела одлуку да сва три понуђача имају рок до 31. децембра ове године да дају гаранције да ће испунити тих 13 закључака. Ништа се не ради тајно и нико није фаворизован“, истакао је Вишковић.
Осврнувши се на продају бијељинске „Шећеране“, Вишковић је навео да није приоритетно питање за колико новца је продата, већ да она ради и да цијела регија која се бави пољопривредом може да своје производе пласира у „Шећерану“ и да сви имају користи од тога.