Цвијановић: Српска неутрална до референдума

14.12.2018 Актуелно

Нагласила је да се овим јасно указује и да је референдум основа за доношење коначне одлуке о питању чланства.

„Питање активације МАП-а, односно Акционог плана за чланство БиХ у НАТО, тема је којом смо се на различите начине бавили задњих година, тачније од априла 2010. године, када је НАТО позвао БиХ да се прикључи МАП-у, испостављајући тада и услов који се односи на књижење војне имовине“, подсјетила је предсједник Српске.

Она је нагласила да је претходних готово девет година ово питање пролазило кроз различите фазе, као што је то случај и са темом чланства у НАТО уопште, и није погрешно рећи да је НАТО, као тема, присутан много дуже, још од потписивања Дејтонског споразума, било у формално-правном смислу кроз присуство НАТО снага у БиХ или у политичком као питање или дилему о евентуалном чланству БиХ у овој алијанси.

Укратко, каже Цвијановићва, вођене су дискусије, настојали су се постићи одређени договори, доношени су одређени акти који одражавају ставове институција или политичких партија.

„За нас је најрелевантнији најсвјежији документ институција Републике Српске, а то је Резолуција о заштити уставног поретка и проглашењу војне неутралности Републике Српске, коју је Народна скупштина Републике Српске донијела 18.октобра 2017. године“, нагласила је Цвијановићева.

Иако се питање права на референдум на нивоу Републике Српске упорно настоји проблематизовати у Сарајеву или дијелу међународне заједнице, каже, треба рећи да Република Српска има пуно право да изрази свој став – и имала би пуно право да одржи референдум о питању потенцијалног чланства БиХ у НАТО-у, у складу са правима које Република Српска ужива по основу Устава и Дејтонског споразума.

Навела је да с обзиром на озбиљну природу и политичке и правне посљедице уласка у НАТО, референдуми о чланству у НАТО-у одржани су у многим земљама.

„Појашњења ради, за приступање БиХ НАТО-у обавезна је ратификација протокола уз Сјеверноатлантски споразум из 1949. године. Референдум би имао битну демократску улогу и био би у функцији информисања чланова Парламентарне скупштине БиХ који представљају Републику Српску и члана Предсједништва БиХ из Републике Српске, о ставу грађана Српске о томе да ли Сјеверноатлантски споразум треба ратификовати и да ли би то било деструктивно по витални интерес Републике Српске“, истакла је Цвијановићева.

Штавише, објаснила је, Устав БиХ Народној скупштини Републике Српске изричито даје кључну улогу у ратификацији споразум

Према Уставу БиХ, Предсједништво БиХ преговара и ратификује споразуме уз сагласност Парламентарне скупштине БиХ. Међутим, према Уставу БиХ, „члан Предсједништва који се не слаже са неком одлуком Предсједништва може да изјави да је она веома штетна по виталне интересе ентитета за територију са које је изабран . . . Таква одлука одмах се упућује Народној скупштини Републике Српске, ако је такву изјаву дао члан са те територије“, рекла је Цвијановићева.

Према њеним ријечима, ова одредба Народној скупштини Републике Српске даје јасну уставну улогу у ратификацији уговора. „Дакле, ако би Предсједништво БиХ покушало да ратификује Сјеверноатлантски споразум – или било који уговор – питање ратификације могло би се наћи директно пред Народном скупштином Републике Српске“, наводи Цвијановићева.

Она је додала да је примјерено да Народна скупштина Републике Српске доноси резолуције у којима износи свој став о питањима од значаја, као што је чланство у НАТО-у и тражи мишљење грађана путем референдума.

„Дакле, стране заинтересоване за ово питање морају узети у обзир уставну улогу Републике Српске у потенцијалном приступању било којој војној алијанси.

Сматрам да је примјерено да се овим питањем бавимо и на данашњем састанку, и поред тога што је Народна скупштина прије нешто више од годину дана усвојила поменуту Резолуцију о војној неутралности, да бисмо разматрали неке нове околности, односно најновију одлуку НАТО-а, у вези са питањем активације МАП-а за БиХ.

Наиме, на састанку министара спољних послова чланица НАТО-а, који је одржан у Бриселу 4. и 5. децембра 2018.године, договорено је да започне реализација МАП-а, тј. Акционог плана за чланство БиХ у НАТО, при чему је БиХ позвана да поднесе свој први Годишњи национални програм о припремама за евентуално чланство. Дакле, НАТО је одустао од ранијег услова да прије активирања МАП-а сва државна имовина коју користи војска мора бити пренесена са ентитета на Министарство одбране БиХ“, објаснила је Цвијановићева.

Она истиче да је одлука министара спољних послова држава чланица НАТО-а из 2010. године, да се МАП услови књижењем војне имовине на БиХ била ионако политичка, донесена на захтјев бошњачких политичара који су настојали да дођу до предности у дугогодишњем спору о власништву над државном имовином.

„Република Српска већ годинама тврди да је НАТО-ов услов непотребан, да је штетан по интересе Републике Српске и да представља непримјерено уплитање у унутрашње послове БиХ. Република Српска већ је дозволила Министарству одбране БиХ да користи сву војну имовину која му је потребна. Међутим, Бошњаци су искористили спремност НАТО савеза да пристане на овај услов и извршили политички притисак на судове БиХ, ради противправног преноса имовине са ентитета на БиХ, на штету Републике Српске“, рекла је предсједница Републике.

Она истиче да би, овај нови став да НАТО одустаје од услова претходног књижења или преношења имовине са ентитета на ниво БиХ у сврху активације МАП-а, требало, вјероватно, да смањи политички притисак на судове БиХ у погледу противправног преноса имовине са ентитета на ниво БиХ, а тиме и политичко и правно оспоравање таквих одлука, да сузбије дебату ЗА или ПРОТИВ уласка у НАТО чланство, а посебно да се активирањем МАП-а трасира пут ка чланству у НАТО позивајући се на наводни „штетни руски утицај“ у БиХ, односно региону.

„О недосљедности или матрици по којој нас страни фактор исцрпљује инсистирајући нпр. годинама на некој теми, да би касније од ње одустао, не треба посебно говорити. Примјер књижења имовине у погледу НАТО пута или пресуде Сејдић-Финци у погледу ЕУ пута, само су неки од примјера политичке произвољности која карактерише политичке услове који нам се испостављају“, рекла је она.

МАП представља „НАТО-ов програмом савјетовања, помоћи и практичне подршке, који је прилагођен индивидуалним потребама земље која жели да се придружи Алијанси“. Међутим, каже она, упркос одлуци да НАТО активира МАП за БиХ, приступање БиХ НАТО савезу, односно даље ширење Алијансе, било би неизвјесно, чак и у другачијим околностима, кад би нпр. постојала подршка овом процесу унутар БиХ, након очекиваног приступања Македоније, а чињеница је да таква подршка унутар БиХ није ни близу осигурана.

„Грађани Републике Српске у највећем броју се противе чланству БиХ у НАТО-у. Многи Срби у БиХ не желе да их од Србије раздваја граница ниједне војне алијансе, а сви политички субјекти у Српској су потврдили овакав свој став. То су околности у којима је 2017. године донесена Резолуција Народне скупштине о заштити уставног поретка и војној неутралности Реоублике Српске“, додала је Цвијановићева.

С обзиром на овакав став, с једне стране, али и одлуку НАТО да активира МАП за БиХ, с друге стране, те чињеницу да је политичко Сарајево ово назвало „готовом ствари и свршеним чином“, а да је, с друге стране, према ријечима генералног секретара НАТО, „сада на властима БиХ да прихвате ову понуду и искористе ову могућност“ те да се од БиХ очекује израда и подношење првог Годишњег националног програма, поставља се питање – да ли ће на том плану бити, и да ли су већ започете одређене активности на нивоу заједничких институција БиХ, упркос јасним ставовима Народне скупштине Републике Српске?

„Уз очекивану потврду ранијих ставова и опредјељења о војној неутралности, очекујем да се на овом састанку одредимо и око овог практичног сегмента. Такође, сматрам да увијек треба да се бавимо и финансијским импликацијама једног таквог процеса, односно финансијских обавеза које такво чланство подразумијева, све и да постоји пуна политичка подршка таквом чланства унутар БиХ, а не постоји. То је превише скупа ствар, а и данас се превише троши на одбрану“, нагласила је Цвијановићева.

„Сматрам да би демилитаризација била једина мјера за БиХ. Мало ко би у Републици Српској вјеровао да би Оружане снаге БиХ опстале у случају било каквог међуетничког сукоба, или у случају стране интервенције према или против неке од страна у БиХ, а управо огромна већина наших становника предвиђала би њихову дисолуцију и распад – управо по етничким или националним шавовима.

С друге стране, ако би финансијска средства која се користе у ову сврху била преусмјерена у изградњу школа, вртића, болница, саобраћајне инфраструктуре, подршке запошљавању, то би у потпуности измијенило и побољшало цјелокупну слику и живот грађана и Републике Српске и Федерације БиХ“, истакла је Цвијановићева.

И коначно, и поред оваквих ставова у погледу чланства у НАТО-у, то не значи да Република Српска није спремна остваривати сарадњу у постојећим аранжманима, као што је, на примјер, Партнераство за мир, ради јачања опште безбједности и унапређења безбједносних капацитета Републике Српске, поручила је предсједница Републике.

Архива