Лобирам за укидање институције високог представника

04.10.2018 Актуелно

 

Додик је за данашњу београдску „Политику“ истакао да то подржавају Руси и знатан дио европских земаља, те да вјерује да би предсједник САД Доналд Трамп разумио о чему је ријеч.

Он је поручио да ће високи представник морати да дође у Народну скупштину Српске да поднесе извјештај и „положи рачун“ Српској, а да ће страни амбасадори имати своје мјесто, инаугурације и пријеме, али да о унутрашњим питањима са њима нема приче.

Додик је навео да су странци добродошли ако доносе инвестиције, али да ако их занима политичка ситуација, информацију морају да потраже од британске обавјештајне службе „инсталисане у БиХ“.

„На сваком кораку имамо примјере мијешања странаца, а /српски члан Предсједништва БиХ Младен/ Иванић то обесмишљава па, као, тражи доказе. За разлику од прошлих времена, када су странци мислили да само они могу нас да опсервирају, сада је то обострано“, рекао је Додик и поручио да не може америчка амбасадорка да „обилази институције цијелог дана и даје задатке“.

Он је оцијенио да је БиХ пропустила прилику да етаблира своје дугорочно постојање зато што је скрнављен Дејтонски споразум и да су, промовишћи „дух Дејтона“ умјесто „слова“ тог уговора, странци довели БиХ „у глиб“.

Предсједник Српске подсјетио је да су бошњачки политички лидери изабрали да са странцима крену у сатанизацију Срба, умјесто да су се од почетка договарали са суграђанима, и тиме су пропустили озбиљну прилику да „направе БиХ“.

Упитан какав период предвиђа у наредне четири године ако буде изабран у Предсједништво БиХ, Додик је истакао да БиХ мора да се врати у оквире Устава БиХ, јер се не могу имати вануставне институције, те поручио да ће на дневни ред морати да се врате многа питања.

Додик је истакао да ће се морати преговарати о ономе што је наметнуо високи представник. „Бошњаци то неће хтјети, али имаће велике изгледе да БиХ уопште не функционише. Они ће бити у прилици да бирају“, упозорио је Додик.

Он је указао да су минуле четири године изгубљене са становишта борбе за Републику Српску у заједничким институцијама БиХ, а да је национална политика срозана на покушаје држања предавања Бањалуци.

Предсједник Републике Српске рекао је да „није спорно да се направи неки облик сарадње“ у БиХ и оцијенио да би можда било паметно да се „поставе ствари тако да нико не смета никоме, да постоје три суверена стуба и два ентитета, која функционишу засебно, на заједничком нивоу, радећи оно око чега се усагласимо“.

„Можда би БиХ тако могла да преживи неко вријеме“, рекао је Додик.

Додик је оцијенио да БиХ, у којој је најзначајнији ресурс сва три народа „горко сјећање на рат“, одржава то што су људи спремни да живе у немогућим конструкцијама, али нису спремни за рат.

„Када не би било Републике Српске са својом снагом, одавде би се Срби масовно иселили, као са Космета“, рекао је Додик.

Он сматра да су тврдње да нема притиска да се ослаби Република Српска „подвала народу да се умири па да атакују на нас“ и указује да Бошњаци на аутономију Српске стално атакују тражећи неке заједничке процедуре.

„Покушаћемо да разговарамо о правној држави, али то подразумијева да постоји уставна држава. Кажу да је све што постоји на нивоу БиХ завршена прича, али није, све док наметнутих институција нема у Уставу БиХ, чак и ако је за то под присилом гласано у парламенту БиХ“, рекао је Додик.

Он је нагласио да Срби не смију олако да одустају. „Европа нас је преварила када смо расписивали референдум о Суду и Тужилаштву БиХ, вратићемо то“, поручио је Додик.

Додик сматра да је БиХ била и експеримент за Европу у којој се идентитети укидају, а која сада пропада, и изразио наду да ће на европским изборима у мају побиједити снаге које су за оснаживање идентитета.

„То ће довести до снажења наше политичке позиције, немам ниједну дилему око тога“, рекао је Додик.

Додик је рекао и да је главни проблем Хрвата у БиХ однос са Бошњацима, а не више са Србима, те поновио да „подржава хрватске захтјеве у БиХ“.

На примједбу листа да му се замјера да олако подржава трећи, хрватски ентитет јер се вјерује да то може бити опасно по Српску, Додик је подсјетио да је хрватски члан Предсједништва БиХ Драган Човић рекао да је Република Српска недодирљива и да у захтјевима за своју аутономију не траже ништа науштрб Српске.

Додик је рекао да је тачно да основна криза сада није лоцирана на перцепцији о Републици Српској, него на односе изимеђу Бошњака и Хрвата, али је указао да би требало имати у виду да у томе постоји и допринос Бањалуке.

„Није ли то тако можда управо зато што смо и ми нешто додали и предузели? Нису ли неки наши далеки политички потези довели до тога? Или неки силни мудраци без визије и аналитичности мисле да такве ствари тек тако падају с неба, док се сједи у фотељи и гледа да се измакне из сваке утакмице?“, рекао је Додик.

Додик је указао да су Британци и Американци обезбиједили 20 милиона евра за подршку противницима институција власти, док други блок сатанизују за навнодно малигно мијешање Руса.

„Пријете људима да, ако прихвате политику из Бањалуке, слиједи подизање кривичне пријаве. Зна се кога овдје перципирају као заступника Руса, али ја сам Србин, волим руску културу и њихову државу, али волим и неке њемачке вриједности и многе сегменте америчког начина живота. Али, овдје се уништава све што би могло имати било какав додир с Русима“, рекао је Додик.

Предсједник Српске је рекао да се не могу набројати инфраструктурни објекти који су изграђени за вријеме актуелне власти у Српској.

Коментаришући то што му опозиција замјера на броју инвеститора, Додик је навео да је њихова власт прије 10 година имала покривеност увоза извозом од 35 одсто, а актуелна власт има 75 одсто.

„Њихов /бруто/ домаћи производ био је 2,5 милијарди евра, код нас је дупло већи. То смо успјели у условима дефлације“, нагласио је Додик.

Он је истакао да је плата просвјетног радника и полицајца сада већа од 500 евра, а била је 240 евра, те да се тражи модел по којем би се повећала просјечна плата која је сада у Републици Српској 435 евра.

„У првој половини године идустријска производња порасла је за 5,7 одсто, а расла је и прошле године. Све то у тешким привредним условима и ситуацији када нам је ЕУ наметнула пословну климу. Натјерали су нас да отворимо границе, а привредник који дође овдје да прави фабрику, да би извозио робу у ЕУ, мора да рачуна на ригорозне услове сертификовања“, објаснио је Додик.

Он је указао да БДП у Српској расте од три до 3,7 одсто у посљедњих 16 квартала, да не касне ниједна плата, нити пензија, као и да се покушавају повећати плате и потрошња, „али превасходно како би одговорили на проблем одласка радника“.

Додик је навео да се у посљедњој години није повећао број радника у јавном сектору, а расте укупна запосленост, док је задуженост око 42 одсто БДП-а.

Архива