Демантиј преносимо у цијелости:

Немам никога у роду ко се зове Иво Марић, а ви тврдите да ми је то ујак. Што се тиче Пеје Марића кога помињете, већ сам вам поручила да сте залутали.

Рекли су ми да ходате по неким гробљима, тражећи како ви кажете, неке усташке гробове, укључујући и неког ко би био Пејо Марић, како бисте „показали“ да су ту сахрањени моји преци. Рекох вам да тражите на погрешним гробљима. Срам нека вас буде због тога!

Исто сам вам поручила кад сте ми синове покушали увући у причу о страдању Давида Драгичевића. Срам нека вас буде и због тога!

Од тога што ви радите постидио би се и сам Гебелс, јер својом кампањом управо исписујете најсрамније странице вишестраначког живота у Републици Српској. Покушавајући да ме облатите на овај начин, ви мислите да тиме можете да спасите свог неуспјелог предсједничког кандидата, највише због тога што му се, с правом, приписује, дезертерски статус.

Наши поштени и савјесни грађани су ми са терена дојављивали како сте им нудили паре да кажу нешто прљаво о мени у камеру што би ме дискредитовало.

То што са вама нисам полемисала на ту тему, ви зовете муком, а ја сам сматрала и сматрам да не треба са вама да се ваљам у истом блату.

Вашем предсједничком кандидату препоручујем да обиђе гробља у Републици Српској и погледа имена својих вршњака који живот дадоше за Републику Српску и која су златним словима исписна на гробницама. Ако му је сусрет са истином тежак на гробљима, нека обиђе факултете и студентске домове, и стане пред плоче са именима његових страдалих вршњака у рату, и дубоко се поклони сјени хероја, и захвали судбини што му је омогућила да цијели рат мирно живи у Србији.

И нећу себи ни свом медијском тиму да дозволим да се бави породицом Вукоте Говедарице, јер то није достојно ни човјека, ни политике за коју се залажем. Али ћу рећи да због бруталности кампање коју водите Вукота Говедарица заслужује да исто тако буде поражен – брутално!