Одавању почасти погинулим српским борцима који су сахрањени на војничком гробљу на Зејтинлику присуствовали су митрополит неапољско-ставропољски Варнава и други црквени великодостојици, званичници Србије и Грчке, те предстваници установа, борачких и других организација из региона.

Цвијановићева је оцијенила да је пробој Солунског фронта један од најславнијих тренутака српске историје, те да је ова битка симбол велике пожртвованости српског народа која ће заувијек остати уписана у историји човјечанства.

Она се захвалила митрополиту Варнави и гувернеру Централне Македоније Апостолосу Цицикостасу на подршци и организацији помена на војничком гробљу на Зејтинлик, саопштено је из Бироа Владе за односе с јавношћу.

„Заједно са братским грчким народом подсјетимо на храброст, снагу и вјеру српских јунака који су свом народу донијели слободу и, заједно са савезничким војницима, извојевали велику побједу у Првом свјетском рату“, рекла је Цвијановићева.

Пробој Солунског фронта, у свјетској историји названог и Македонски фронт, почео је 15. септембра 1918. године у 5.30 часова када су, послије вишечасовне вартиљеријске припреме, у напад кренуле дивизије првог ешалона Друге армије под командом војводе Степе Степановића на фронту Сушица – Соко дугом 17 километара.