Врањеш: Додик испред Иванића у свим ИЈ, Цвијановићева испред Говедарице у осам јединица

14.08.2018 Актуелно
 
– Ако се ови проценти групишу у два конкурентска блока, коалиција СНСД-ДНС-СП има подршку око 55,1 одсто бирачког тијела, док је подршка СЗП-у, уз придодан НДП (који се креће око два одсто), негдје око 31,6 одсто и ту се поставља сасвим логично питање: гдје Говедарица и Иванић планирају да намире, кумулативно за себе и за своје партије, још око 150.000 гласова да би у СЗП-у остварили ту, како кажу, сигурно побједу?
 
– Када је ријеч о кандидатима за српског члана Предсједништва БиХ, Милорада Додика подржава 46 одсто, а Младена Иванића око 28 одсто испитаника, док разлика од 26 одсто одлази на остале кандидате, неопредијељене и оне који одбијају да одговоре.
 
– Такође, истраживања показују да би 35 одсто бирача сутра гласало за Жељку Цвијановић, а 23 одсто за Вукоту Говедарицу за предсједника Републике Српске.
 
Пише: Александар ВРАЊЕШ
 
Предизборна кампања само што није почела и припреме у свим штабовима се приводе крају.
 
Једни завршавају спотове, други припремају активисте, трећи се појављују у медијима не би ли још мало појачали оптимизам у својим редовима, а четврти гледају у даљину и калкулишу. Свима обично фали гласова, само неком више неком мање, из чега опет произлази ниво оптимизма који се треба прелити на активисте па даље на бираче.
 
Мада кад неки установе да су им шансе мале, тешко је очекивати да ће изаћи пред своје симпатизере и објавити како на предстојећим изборима немају шансе, како су њихови конкуренти јачи и да се не треба надати побједи. Оптимизам се мора ширити по сваку цијену, па макар то изгледало и неувјерљиво.
 
Тако се и Вукота Говедарица прошле недеље нашао пред камерама, да покуша увјерити јавност Српске у политичку снагу СЗП-а и то демонстрирајући (не)познавање Устава Републике Српске.
 
У члану 69. став 3. Устава Републике Српске стоји да „Републику представља и њено државно јединство изражава предсједник Републике“. Гостујући на БН телевизији, предсједник СДС-а Вукота Говедарица у покушају цитирања ове одредбе, направио је мању „варијацију на тему“ која звучи отприлике овако: „Републику у правом смислу ријечи представља предсједник Републике који је дужан обезбиједити национално јединствно, јединство свих народа који живе у Републици Српској и обезбиједити јединство политичких партија, односно не мора да обезбиједи то јединство ако то партије не могу да „перцепирају“, али предсједник Републике ипак мора да изражава то јединство“.
 
Уплете се предсједник СДС-а у Устав Републике Српске као „Вукота у кучине“ и то усред Дневника 2 РТБН-а којег је попуњавао 9. августа.
 
Ништа боље није прошао ни када је приликом представљања својих „пет предсједничких корака“ покушао да се позове на члан 80. став 1. тачку 2. Устава Републике Српске у којој се наводи да предсједник Републике „предлаже Народној скупштини кандидата за предсједника Владе“.
 
Понесе га мало оптимизам па у заносу телевизијских рефлектора изјави да ће му други предсједнички корак бити – састављање Владе. Сад би се неко нашалио да је Вукота видио од Ердогана како „поткива“ предсједнички систем, па и он дигао ногу…
 
Амбиције понекад могу да помуте осјећај за реалност, па умјесто да покуша увјерити јавност да је дорастао функцији на коју се кандидује, Говедарица је умислио не само да је већ постао предсједник Републике Српске него и предсједник Владе па му је остало само још да подијели функције са својим коалиционим партнерима. Како бисмо иначе другачије схватили Вукотин узвик: „Ја ћу да будем изабран за предсједника РС, то је моје увјерење и на то увјерење имам право, осјећам то“, него као скоро дирљив и помало инфантилан занос кандидата СЗП-а који још није установио да за побједу није довољан осјећај и жеља, него политичка снага изражена кроз подршку бирача, а она по свим анкетама не иде на руку Вукоти Говедарици нити СЗП-у.
 
Према посљедњем истраживању које је обављено крајем јула, ако би се сутра одржали избори, СНСД би добио подршку 40,2 одсто бирача, СДС 20,3, ПДП 9,3, ДНС 9,1, СП 5,8, СДА 3,8, док ће осталих седам одсто опредијељених испитаника гласати за остале партије.
 
Ако ове проценте групишемо у два конкурентска блока, видимо да коалиција СНСД-ДНС-СП има подршку око 55,1 одсто бирачког тијела, док је подршка СЗП-у уз придодан НДП (који се креће око два одсто), негдје око 31,6 одсто и ту се поставља сасвим логично питање: гдје Говедарица и Иванић планирају да намире, кумулативно за себе и за своје партије, још око 150.000 гласова да би у СЗП-у остварили ту, како кажу, сигурно побједу?
 
Сад би неко рекао да износим закључке на основу једног истраживања, које ће опозиција сигурно окарактерисати као пристрасно и монтирано. Да бих увјерио читаоце да је ова прогноза реална, реферисаћу се на пет теренских истраживања која су проведена крајем јануара, почетком марта, крајем априла, средином јуна и крајем јула ове године, на великим узорцима пропорционално распоређеним према удјелу гласачког тијела којег даје свака изборна јединица.
 
У поменутих пет истраживања није било значајнијег осцилирања рејтинга политичких партија те се разлике у минимуму и максимуму своде на ниво маргиналне грешке. Из овог изводимо прогнозу да је тренутни рејтинг СНСД-а око 40 одсто, СДС-а око 20, ДНС-а око 9,5, ПДП-а око 9, СП-а око 5,3 одсто.
 
Ови резултати су настали на основу налаза наведених пет истраживања према којима би се излазност могла кретати између 56 и 59 одсто, што је опет на нивоу просјека излазности на ранијим изборима (2016. године излазност је била 59,49 одсто; 2014. године – 56,88; 2012. године – 59,18; 2010. године – 56,19; 2008. године – 58,3; 2006. године – 57,1 одсто).
 
Када је ријеч о кандидатима за српског члана Предсједништва БиХ, Милорада Додика подржава 46 одсто, а Младена Иванића око 28 одсто испитаника, док разлика од 26 одсто одлази на остале кандидате, неопредијељене и оне који одбијају да одговоре.
 
Такође истраживања показују да би 35 одсто бирача сутра гласало за Жељку Цвијановић, а 23 одсто за Вукоту Говедарицу за предсједника Републике Српске.
 
Када се фокусирамо на резултате истраживања по изборним јединицама, примјетићемо да Жељка Цвијановић има предност у осам од девет изборних јединица, док Додик има предност у свим изборним јединицама Републике Српске у односу на Иванића.
 
Кад све ово узмемо у обзир, намећу нам се логично питање: на основу чега лидери СЗП-а граде оптимизам да ће остварити сигурну побједу?
 
Ових пет истраживања су прилично прецизна са нивоом поузданости од 95 одсто и маргиналном грешком од два одсто, тако и ако појединци сумњају у резултате, истраживање није могло погријешити 30 одсто колико би требало СЗП-у.
 
Гдје планирају да пронађу још 150.000 гласова? И коначно, како планирају да преокрену ставове гласачке јавности у своју корист и то за мање од 60 дана, ако то нису успјели за 12 година, да би остварили ту побједу у коју лидери СЗП-а убјеђују своје гласаче?
 
На крају, када се вратимо на поменутог Вукоту Говедарицу, његов оптимизам и осјећај који је јавно исказао у Дневнику 2 БН телевизије, не би било лоше да извуче поуку из сљедеће приче.
 
Након одржаних избора 2010. године, једна професорица похвали се колегама да је потенцијални мандатар одабрао баш њу да буде министарка просвјете и културе. Нико од присутних није ни једну секунду застао да размисли да ли је то уопште реално, него приђоше својој колегиници да јој честитају и упитају када ће да части. Она рече „могли бисмо ових дана“, али најискуснији међу присутнима сјети се да се гвожђе кује док је вруће и предложи јој да се одмах још истог дана организују да прославе нову функцију.
 
Пуна позитивне енергије, будућа министарка прихвати и заказа свечани ручак у угледном бањалучком ресторану. Њене колеге пођоше кући да обуку нешто свечаније те отрчаше до најближих књижара да купе поклоне.
 
Ручак је био веома богат, а уз вино и разне ђаконије, будућа министарка је отварала поклоне. Један од присутних поклони јој керамичку оловку са посветом да је паметно и мудро користи на новој функцији, те сви заједно наздравише успјеху своје драге колегинице.
 
Како тада, тако више никада нису о томе прозборили нити ријеч. Она од срамоте и љутње, а они од смјеха.
 
Нити је професорица постала министарка, нити је потенцијални мандатар постао предсједник Владе.
 
Као успомена на тај дан остали су поклони у виду књига, она јефтина оловка и повелик рачун у ресторану.

Архива