„Желим да се захвалим новинарима, уредницима и директору Новинске агенције Републике Српске „Срна“ на идеји и иницијативи да се на адекватан и достојанствен начин обиљежи дан сјећања на жртве НАТО агресије на Републику Српску. Ту идеју и иницијативу СРНА је поткријепила серијом текстова, показавши још једном, као и много пута до сада, друштвену одговорност и патриотизам који ову агенцију краси од њеног оснивања до данас“, рекао је Кошарац на конференцији за новинаре у Андрићграду.

Он је истакао да снажно подржава ову иницијативу, као и потребу да жртве НАТО агресије и њихове породице не буду заборављене.

„С тим у вези, најављујем и подношење приједлога Одбору за његовање традиција ослободилачких ратова и Влади Републике Српске да се утврди дан сјећања на жртве НАТО агресије и да се тај дан уврсти у републички календар обиљежавања значајних датума из српске историје. За ову иницијативу добио сам велику подршку и предсједника Владе Републике Српске Жељке Цвијановић“, нагласио је Кошарац.

Он је подсјетио да је НАТО у априлу 1994. године, бомбардујући положаје Војске Републике Српске око Горажда, први пут од свог оснивања употријебио војну силу.

„Дакле, Срби су били прве жртве НАТО агресије и то никада не смијемо заборавити. Зато је трајна обавеза свих српских политичара у институцијама Републике Српске, а посебно у заједничким институцијама у Сарајеву, да поштују Резолуцију Народне скупштине Републике Српске о војној неутралности и заштити уставног поретка“, рекао је Кошарац.

Он је подсјетио да је у Резолуцији записано да престају да важе сви претходно донесени акти који се односе на пуноправно чланство у војним савезима, као и на чињеницу да је документ овакве садржине усвојила и Народна скупштина Србије.

„То значи да нема даљег кретања ка НАТО-у без одлука Народне скупштине Републике Српске и грађана Републике Српске путем референдума“, истакао је Кошарац.

Према његовим ријечима, грађани Републике Српске, посебно Сарајевско-романијске регије, дубоко су свјесни злочиначког карактера НАТО агресије, током које су кориштене бомбе и муниција са осиромашеним уранијумом.

Он наводи да су тада бомбардовани војни објекти, фабрике, мостови, путеви, резервоари за воду и други искључиво цивилни циљеви на које је бачено готово три тоне осиромашеног уранијума, што је злочин без преседана.

Кошарац је рекао да посљедице и данас осјећају грађани, који умиру од малигних обољења, чији се проценат енормно повећавао од 1996. године до данас.

„Посљедице употребе бомби и муниције са осиромашеним уранијумом захтијевају темељиту научну и стручну обраду, након које жртве НАТО агресије и њихове породице, уз помоћ институција Републике Српске, треба да поднесу тужбу и затраже адекватну материјалну одштету од земаља чланица НАТО-а. На томе ћемо свакако радити у наредном периоду и то, увјерен сам, заједно са институцијама Србије, које, такође, раде на овом питању“, наглашава Кошарац.

Он је рекао да људски живот нема цијену, али да је обавеза свих да жртве НАТО агресије и њихове породице не буду заборављене, да им се помогне у тражењу правде, као и да се на сваки начин допринесе трајној забрани употребе муниције са осиромашеним уранијумом било гдје у свијету.

Начелник општине Пале Бошко Југовић подржао је иницијативу за обиљежавање дана сјећања на жртве НАТО агресије и подсјетио да је општина Пале, уз помоћ предсједника Републике Српске Милорада Додика, кренула у иницијативу да оформи музеј посвећен страдању српског народа.

Он је навео да је спреман да буде први домаћин округлог стола посвећеног овој теми.

Југовић каже да ова општина има снагу и ресурсе да на регионалном нивоу иницира обиљежавање страдања Срба у НАТО бомбардовању у овом дијелу Републике Српске и да очекује да се у те активности укључе и институције Републике.

„Општина Пале има и снагу и ресурсе да у догледно вријеме, највјероватније у координацији са осталим српским општинама попут Братунца, Хан Пијеска, Сокоца, Рогатице, Источног Новог Сарајева, Источне Илиџе, Источног Старог Града, Калиновика, иницира и обезбиједи договор у вези са достојанственим и трајним, меморијалним и пијететним, обиљежавањем страдања Срба у овом дијелу Републике Српске“, истиче Југовић.