„Устав Републике Српске обавезује предсједника Републике да обезбиједи заштиту грађана, њихових права и слобода. Република Српска не смије и неће дозволити да било ко испашта због нечијих конструкција и патолошке мржње“, поручио је Додик у Народној скупштини Републике Српске.
Он је истакао да би било разлучено шта је повод свих ових дешавања, а шта узрок, потребно је да се сви врате и мало у прошлост.
„Узрок свих малверзација везаних за Сребреницу је формирање Комисије о догађајима у и око Сребренице од 10. до 19. јула 1995. године, која је формирана одлуком Владе Републике Српске од 15. децембра 2003. године, а под великим, а могу да кажем и неиздрживим и несносним притиском тадашњег високог представника Педија Ешдауна“, рекао је Додик.
Према његовим ријечима, Комисија је поднијела два извјештаја – један је поднесен у јуну 2004. године, а након продужења мандата и други извјештај у октобру 2004. године. Након престанка рада Комисије, који је настао подношењем коначног извјештаја, формирана је Радна група са задатком да реализује њене закључке.
Он је навео да је првобитни мандат Радне групе, који је додијелио високи представник, био да провјери сва лица у оквиру Војске Републике Српске и Министарства унутрашњих послова /МУП/ која се доводе у везу са догађајима између 10. и 19. јула, а да су поменута у Извјештају Комисије, те додао да је накнадно самостално Радна група проширила мандат на сва лица поменута у документима Комисије, и још додатно употпунила и самосталним прикупљањем докумената.
„Резултат оваквог рада били су прикупљени подаци за 6.018 лица из докумената Комисије, 1.455 лица из докумената које је доставио МУП РС и 25.126 из спискова које је доставило Министарство одбране Републике Српске. Упоредном анализом дошло се до података за укупно 20.150 лица која су у оквиру Војске Републике Српске и јединица МУП-а Српске на различите начине учествовала у догађајима између 10. и 19. јула 1995. године у Сребреници“, каже Додик.
Он је подсјетио да је анализом утврђено да је 892 лица са цјелокупних спискова 2004. године било запослено у институцијама Српске и БиХ.
„Потпуно тенденциозно и без било каквих аргумената Радна група је констатовала број од 20.150 припадника наше војске и МУП-а без било каквих провјера њиховог присуства критичног периода на наведеном подручју, стављајући лица на списак користећи њихове персоналне досијее. С тим у вези, на списку Радне групе се налазе лица која нису била на том подручју у критичном периоду“, рекао је Додик.
Из претходно наведеног, каже предсједник Додик, видљива је намјера наметања колективне одговорности Републици Српској и српском народу, а што није било нити је могло бити у надлежности било какве комисије или радне групе.
Према његовим ријечима, недопустиво је било да се формира нека комисија која би испитивала само злочине над муслиманима, не осврнувши се ни тренутка на српске жртве и масовно страдање Срба и у Сребреници, и у околним селима, али и у цијелом Подрињу.
„Такође, недопустиво је да се таква једна комисија оснива и ради под изузетно великим притиском свјетских моћника сублимираних у личности тадашњег високог представника Ешдауна. Постоје изјаве чланова те комисије, који су у вријеме подношења извјештаја иступали у јавност јасно исказујући незадовољство њеним радом и резултатима рада, која је произвољно интерпретирала догађаје у Сребреници, која се базирала само на истраживање муслиманских жртава, која је потпуно игнорисала страдање Срба, и која је напосљетку манипулисала бројем жртава“, подсјетио је предсједник Српске.
Он наглашава да се мора јасно рећи да број страдалих Бошњака у Сребреници изазива дилеме и ствара конфузију.
„У јавности се располаже са неким цифрама са више од 8.000 бошњачких жртава и покушајима да се Бошњацима придода епитет не само највећих, већ јединих страдалника и жртава протеклог рата. Чак је и Хашки трибунал, који је одмах да кажем, много неправде донио српском народу, осуђујући државне и војне представнике Срба несразмјерно и неправедно, у своје двије одлуке дефинисао да се број бошњачких жртава у Сребреници креће од 3.500 до 5.000 /7.000 утврђено у пресуди Крстићу, на коју се позива Комисија/. Овдје желим нагласити да су пристрасни Хашки трибунал и Суд БиХ у поступцима против Срба пресудили укупно 584 године затвора“, рекао је Додик.
Како је претходно констатовано, напомиње Додик, списак несталих Комисије о Сребреници је првенствено настао на основу пријава родбине о несталим лицима /када су посљедњи пут видјели пријављено лице/, што представља само основну улазну информацију.
Из истих разлога, које је навео, могуће је да се на списку Комисије нађу и лица која су страдала прије или послије временског периода из мандата Комисије, од 10. до 19. јула 1995. године, а један од таквих примјера је Зилџић /Сабита/ Када, рођена 1935. године, чији је датум смрти 10. септембар 1992. године, према Матичној књизи умрлих општине Братунац од 20. маја 1999. године, док се у списку Комисије као датум смрти наводи 11. јули 1995. године.
Као примјер лица које је страдало након наведеног периода може да се наведе случај Ибрахимовић /Хамида/ Решид, рођен 1965. године, који се на списку Комисије води као страдао 11. јула 1995. године.
Међутим, информације муслиманске стране откривају да је Ибрахимовић /Хамида/ Решид, рођен у Залужју општина Братунац 1968. године, у јединици од октобра 1995. године погинуо у децембру 1995. године у бригади у Кладњу /линија одбране Трећег моторизованог батаљона С. Пријевор – Брезици/ убијен нехатом од стране другог припадника друге јединице. Иако у различитим базама података ово лице се, као и многа друга, појављује под различитим податком за годину рођења, очигледно је да је ријеч о истом човјеку утолико што се у базама појављује само једно лице са овим идентитетом.
На прелиминарној листи несталих коју је саставила Комисија за Сребреницу налази се и 59 живих. До ових података дошло се поређењем спискова Комисије за Сребреницу и базе ЦИПС-а. Важност овог податка је двојака.
„С једне стране, она нам говори да Комисија о Сребреници очигледно није спровела све потребне радње из мандата како би утврдила тачан број несталих лица, а, с друге стране, ово нам је и показатељ да никад није спроведена адекватна истрага јер да су надлежни и поступајући судско-истражни органи спровели кривичну истрагу на начин да утврде околности страдања свих лица са листе несталих оваква наметнута конструкција не би била могућа“, рекао је Додик.
Додик наводи да посебно наглашава чињенице до којих се дошло према резултатима истраживања Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, по којима се може рећи да је око 50 одсто несталих лица у овим догађајима погинуо у борбама са оружаним снагама Републике Српске.
Према његовим ријечима, дио њих погинуо је у међусобним окршајима усљед панике, обрачунима криминалних група, суицидима, минским пољима.
„У контексту горе наведеног везано за неутврђивање околности страдања кроз кривичне истраге важно је навести један од примјера који показује да је један број припадника њихове 28. дивизије, према изјавама њихових сабораца, виђен да је погинуо у борбама током пробоја, а налазе се на списку Комисије о Сребреници. Важно је знати да тијела одређеног броја лица са овог списка пронађена и у масовним гробницама што је један од доказа да је српска страна вршила асанацију бојишта /прикупљање тијела погинулих са површине/ након завршених ратних операција“, каже је предсједник Српске.
Додик истиче да је управо истраживање вршених асанација један од основних потенцијала у деконструкцији постојеће конструисане слике догађаја у и око Сребренице у јулу 1995. године, а овоме у прилог иде и списак од 593 припадника 28. дивизије такозване Армије БиХ чија су тијела након рата асанирана на линији пробоја ове војне формације и у рејонима жестоких војних сукоба, а налазе се на списку несталих Комисије о Сребреници.
Он истиче да је са данашњим даном утврђено од Центра за истраживање да је утврђен идентитет 2.805 војника 28. дивизије такозване Армије БиХ од којих је 2.379 сахрањено у Поточарима.
„Такав примјер имамо и након анализе 1.029 припадника бригаде Сућеска гдје је утврђено да се 517 припадника те јединице води на списку страдалих у Поточарима. Што говори да се 50 одсто поппаних односи ја војнике. Иако Комисија о Сребреници није имала мандат да се бави истраживањем злочина почињених над Србима, због откривања пуне истине наглашавамо да се на њеном списку налазе и лица која су учествовала у акцијама такозване АБиХ у којима су почињени неки од најобимнијих злочина над Србима у овој регији. Располажемо са подацима већег броја примјера искључиво на темељу изворне грађе такозване АБиХ, као што је Ибрахимовић Хасан“, наводи Додик.
Као командир јединице „Шаренци“ Ибрахимовић је учесник злочина у Кравици на Божић 7. јануара 1993. године, када су прогнали цјелокупни српски живаљ, а села разрушили, попалили и имовину опљачкали. У овом нападу муслиманских снага убијена је 51 лице српске националности, од чега је седам особа женског пола, рањена су два лице и заробљена су четири лица, од којих је двоје умрло у затвору у Сребреници.
„Наши истражни органи су до сада правосудним органима доставили већи број идентитета лица која се сумњиче за почињене ратне злочине, али због судских поступака који су у току они нису наведени“, додао је Додик.
Он је мишљења да је много и један изгубљени живот. „Искрено жалимо сваку жртву и саосјећамо са њиховим породицама, али се морамо запитати, жали ли ико српске жртве? Жали ли ико дјечака Слободана Стојановића од 12 година којег је мучила, заклала и масакрирала Елфета Весели, а који се вратио у своје двориште само да узме свог пса, свог љубимца? Који се вратио у своје двориште и заувијек ту и остао. Морамо да се запитамо, поштује ли ико бол српских мајки? Или је бол српских мајки мањи и неважнији од бола `Мајки Сребренице`? Никада на ова питања Срби нису добили одговоре, нити очекујемо да ћемо их икада и добити“, рекао је Додик.