Додик је подсјетио да је Субашићева, предајући Зорну списак, затражила од њега да провјери да ли се неко са списка налази у Њемачкој да би био испитан, те додала да је списак послат у Америку и да ће бити проширен на све држваве у свијету, да би, како је навела, злочинци били приведени.
Предсједник Српске је додао да је Зорн тада нагласио да „ниједан починилац геноцида у Сребреници који се крије у Њемачкој не би требало да се осјећа сигурним од истраге, привођења и пресуде“.
„Шта рећи послије `оптужнице` и `пресуде` коју су већ изрекле „Мајке Сребренице“ људима са списка од 22.000 имена“, упитао је Додик.
Према његовим ријечима, видљиво је да је ријеч о планираној активности, јер су параобавјештајни портали никад распуштеног ратног муслиманског АИД-а већ почели објављивати тај списак.
Он каже да Независни истраживачки центар /НИЦК/ из Сарајева данас почиње објаву имена са списка који је припремала Комисија за Сребреницу Владе Републике Српске, који су били дио војних формација које су учествовале, како наводе у том центру, у најстрашнијим систематским злочинима на тлу Европе послије Другог свјетског рата.
Тај наводно независни истраживачки центар чак напомиње да у потпуности поштује принцип пресумпције невиности сваког појединца, те имена објављује у интересу истине и јавности, те да је чињеница да овај списак није био никаква тајна, тим прије јер га је саставила Влада Српске, али је, из одговорности према историји, а ради истине и наде у боље сутра, данас његово објављивање важније него икада.
„Када се прочита оваква глупост, јасно је да се ради о острашћеним идиотима, којима се већ досад требало позабавити чувено БиХ правосуђе. Како неко иоле разуман може написати да поштујући претпоставку невиности, објављују списак којим се већ изриче пресуда за геноцид“, додао је Додик.
Он је подсјетио да тај истраживачки центар објављује и текст „академика проф. др Смаила Чекића, под насловом `Комисија за Сребреницу је утврдила учешће више од 25.000 људи у сребреничком геноциду, укључујући и наредбодавце`.
„За себе Чекић каже да је `у планирању, припреми и реализацији наведених истраживања био у својству научника-истраживача, члана и једног од потпредсједника Комисије и члана Радне групе. Чекића је у ту Комисију и Радну групу именовао /тадашњи високи представник у БиХ/ Педи Ешдаун, а тадашња Влада Републике Српске је то морала прихватити“, додао је Додик.
Додик је нагласио да су јулски догађаји у и око Сребренице само потврдили једностраност и пристрасност којом су подлегли многи у свијету, као посљедице невјероватне ратне и послијератне пропаганде добро плаћене парама свјетског исламског фактора.
Предсједник Српске је истакао да су догађаји у Сребреници послужили, прије свега тадашњој администрацији америчког предсједника Била Клинтона да ваздушним нападима и бомбардовањем српских положаја утичу на завршне операције и промјену односа снага на терену. „Баш онако како је Бил Клинтон предлагао Алији Изетбеговићу“, додао је Додик.
Додик је подсјетио да о томе постоји више свједочења муслиманских првака, наводећи примјер Хакије Мехољића, члана ратног предсједништва Сребренице, који је у многим медијима, као и у норвешком филму „Сребреница: издани град“, цитирао ријечи Алије Изетбеговића са састанка у Сарајеву из априла 1993. године, када је Изетбеговић пред више свједока рекао да му „Клинтон нуди да четници уђу у Сребреницу и изврше покољ 5.000 Муслимана, послије чега ће НАТО бомбардовати српске положаје у Босни“.
Предсједник Српске је напоменуо да се и данас говори да за злочине над Србима у и око Сребренице нико није одговарао и да се историја о српским страдањима поновила и у периоду од 1992. до 1995. године.
„Према документима Земаљске комисије за утврђивање злочина ФНРЈ, усташе које су углавном чинили локални муслимани су у сребреничком срезу у периоду од 1941. до 1945. године убиле 1.076 одраслих, 546 жена, 210 стараца и 430 дјеце, што укупно износи 2.262 жртве. Осим ријетких изузетака све жртве усташког терора били су Срби православни. То значи да је у срезу Сребреница у току Другог свјетског рата убијено више од 2.200 Срба, али ни та цифра није коначна, јер све жртве нису регистроване, а посебно мала дјеца и одојчад која још нису била ни добила име, па их тако и нема на попису жртава“, навео је Додик.
Од укупног броја свих цивилних жртава сребреничког среза у Другом свјетском рату /3.281/, православних Срба који су страдали само од усташа било је око 68 одсто од овог броја, што значи више од двије трећине свих жртава. Из ватреног оружја усташе су, према подацима Земаљске комисије за утврђивање злочина, убили 1.129 жртава, објесили девет, заклали ножем 663, измрцварили разним методама мучења 348, док је 95 жртава умрло касније од посљедица мучења, а 18 их је убијено у логорима.
„Ријетка је појава у нашој историји да нека генерација нашег народа буде изопштена из пресудних историјских збивања, која су често цијелој једној генерацији давала печат или националних хероја или националних издајника. Бреме доношења историјских одлука, повлачење потеза који често бивају кључни за опстанак народа, није нимало лако. Напротив, веома је тешко некада донијети одлуку која је несумњиво у интересу народа, јер увијек су постојали и данас постоје разни притисци са стране који нису нимало безазлени“, истакао је предсједник Српске.
Он је оцијенио да без обзира какви притисци били у питању, интерес народа и Републике увијек мора бити на првом мјесту, изнад свих других интереса и пријетњи.
„Сви ми носимо историјску одговорност за ово вријеме, али и оно протекло и будуће. Некада је историјско бреме тешко, некада плећа народа не могу издржати притиске које донесе стихија историјских неправди, а Срби могу свједочити о појму историјске неправде и уопште о појму неправде према једном народу“, додао је Додик.
Он наглашава да нико од оних који представљају институције Републике Српске не жели да наноси штету неком другом народу или да повриједи било кога.
„Не желим, а увјерен сам да нико од вас, такође, не жели, да нека нова историјска неправда задеси наш народ, обавијена недокучивим велом тајни и обмана од дијела међународне заједнице“, додао је Додик.
Наводећи да истина о страдањима током одбрамбено-отаџбинског рата није једнака за све, нити једнако доступна свима, Додик каже да се под утицајем дијела међународне заједнице истина селективно и на махове појављује, искључиво потенцирајући жртве једног народа и истовремено негирајући и умањујући жртве српског народа.
„Управо ово представља наше највеће противљење раду Комисије о догађајима у и око Сребренице од 10. јула до 19. јула 1995 године, која није сагледала и српске жртве, односно, прећутани су обим и карактер српских страдања у Средњем Подрињу и Сребреници“, рекао је Додик.
Он је навео да Комисија није навела мјесто Осмаче, када је убијен и народни посланик у Скупштини БиХ Горан Зекић, село Међа када је страдало седам Срба, као ни Љубицу Гагић, која је подвргнута несношљивој физичкој тортури, након чега је извршила самоубиство испијањем сирћетне киселине, ни село Ратковићи и засеоке Дучиће, Дворишта, Рачиће и Полимце, гдје је на православни празник Свете Тројице – Духови убијено 18 Срба.
Додик је навео да нису наведени ни Брежане, гдје је убијено 21 лице српске националности, Крњићи, гдје је убијено 19 лица српске националности, ни када је жив запаљен непокретан пензионисани сеоски учитељ Парача Васо.
У Извјештају Комисије нема ни злочина у селу Залазје, када је на православни празник Петровдан, убијено 45 лица српске националности, ни Подравања, када је убијено 40 лица српске националности, ни Скелана, када убијено 57 лица српске националности, када су на мосту на Дрини, пуцали снајперима по цивилима који су покушавали да се спасу, као и на оне који су се покушали спасити пливајући ријеком Дрином, а међу њима петогодишњи Александар Димитријевић и његов дванаестогодишњи брат Радисав те шеснаестогодишњи Мићо Ристић, који се још увијек води као нестало лице.
Предсједник Српске подсјећа да нису наведени ни Загони, када је убијено 14 лица српске националности, ни села Јажестице, гдје је убијено девет лица српске националности, ни Факовићи, гдје је убијено њих 28, а рањено три лица српске националности, ни села Бјеловац, Сикирићи и Лозница, гдје су као таоце са собом одвели Миру Филиповић, која је била рањена, њену малољетну кћерку Ољу, Немању бебу од пет мјесеци, Достану Филиповић, десетогодишњег Брану Вучетића и када је убијено 59 лица српске националности, од којих девет жена и заробљено је троје дјеце и двије жене.
У извјештају, како је рекао, није наведена ни Кравица, гдје је на православни Божић под командом Насера Орића убијено 51 лице српске националности, од којих седам жена.
„Могли бисмо тако набрајати у недоглед. Укупан број страдалих Срба средњег Подриња је 2.600, а од укупног броја страдалих 266 су жене и дјеца /215 жена и 51 дијете/. Злочине према Србима, Комисија тадашње Владе Републике Српске није ставила у свој Извјештај који је писан по диктату Педија Ешдауна, злочинца који се исказао неколико година прије као инструктор косовских Албанаца у припреми агресије НАТО пакта на Србију 1999. године. О томе постоји видео запис у Хашком трибуналу, као дио онога што су Британци наставили и подношењем резолуције о Сребреници, коју је Руска Федерација спријечила, на чему јој српски народ остаје вјечно захвалан“, каже Додик.
Он истиче да се пратећи рад Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица кроз њихове активности посљедних година дошло до великог броја нових сазнања и доказа чија анализа указује, на великом броју примјера, нетачне конструкције и ставове, као и нетачне и непрецизне податке који су изнесени у извјештају Комисије.
Нетачност података се посебно односи на број жртава у Сребреници. Велики број конкретних примјера показује да су тамо сахрањени они који су погинули у борби, они који нису ни погинули на том подручју, они који нису погинули у наведеном периоду, да има и живих на том списку.
„Желим да истакнем и позитивне елементе рада Комисије који се огледају првенствено кроз достављене информације о локацијама масовних гробница. Овим желимо нагласити опредијељености институција Републике Српске за поштовање владавине права, спремност за суочавање са прошлошћу, те да не стоје иза кршења Међународног хуманитарног права које су починили одређене групе и појединци“, закључио је Додик.