Додик је истакао да породице чекају и да буде истражена тортура у 126 логора у којима је тамновало више од 3.000 стараца, жена, дјеце.

Он је подсјетио да је након формирања Комисије о Сребреници, Савјет министара 2006. године формирао Комисију за истраживање страдања Срба, Хрвата, Бошњака, Јевреја и осталих на подручју свих десет пријератних општина града Сарајево.

„Формирање ове комисије вјероватно је био вјешт покушај политичког Сарајева да се на неки начин смире и Срби. Нисмо ни могли бити задовољни, јер је потенцирање бошњачких жртава само продубљивало бол код Срба. То је доносило осјећај да смо народ другог реда, са мањим обимом права, чије жртве су обезвријеђене и безначајне“, истакао је Додик у Народној скупштини.

Како је могуће, каже он, да је у случају Сарајева, гдје се зна да је највише Срба настрадало, формирана Комисија која је требало да испита страдања свих народа, а прије тога у случају Сребренице формирана комисија која је требало да испита само страдање Бошњака.

„Са задатком да расвијетли сарајевске злочине, прије 12 година формирана је комисија. Међутим, перфидна сарајевска политика преиначила јој је тада намјену. Тадашњи предсједавјаући Савјета министара Аднан Терзић, оснивачке акте је мијењао онако како су то жељели његови ментори, па је умјесто убистава Срба, Комисија истраживала чак и материјалну штету, а акценат рада Комисије чак је био на материјалној штети у Сарајеву“, констатовао је предсједник Српске.

Према његовим ријечима, тој комисији су биле важније порушене зграде него планско убиство српског свата којим је започет рат у БиХ или затирање цијелих српских породица и масовно протјеривање Срба, то није било важно.

Додик је подсјетио да је на рад Комисије за Сарајево потрошено око 300.000 КМ, али се није одмакло даље од почетка.

Услиједила је одлука Уставног суда БиХ, према којој је Влада Федерације, требало да, по узору на Комисију за Сребреницу, успостави Комисију за Сарајево и на увид стави све расположиве доказе о злочинима. Међутим, опет се десило једно велико ништа.

„Казани, стадион Кошево, гробље Лав и бројна друга сарајевска српска стратишта – свједочанства су која не може да избрише вријеме. Нити правосуђе у служби сарајевске чаршије. Ни творци искривљене историје – домаћи и страни, ма колико год да се трудили. И заклињали у лажну сарајевску мултиетичност и демократију, при томе скривајући српске кости у својим двориштима“, рекао је Додик.

Прошле године поднесена је нова иницијатива Савјету министара да се оформи нова комисија која би расвијетлила злочине над Србима у и око Сарајева.

Међутим, тада су бошњачки и хрватски представници у институцијама БиХ одбацили овакву иницијативу тражећи да се опет оформе неке комисије које би истражиле сва страдања свих народа на простору Федерације БиХ и Републике Српске.

„Дакле, када је ријеч о страдању Срба на простору Сарајева, међународна заједница и високи представник нису имали слуха и емпатије да помогну у формирању и раду једне такве комисије, али су итекако имали слуха и емпатије, наравно из злурадих побуда према нама Србима, да изврше огроман притисак на Српску да би се формирала Комисија за Сребреницу“, навео је Додик.

Након што је Комисија о догађајима у и око Сребренице од 10. јула до 19. јула 1995. године завршила свој посао и поднијела извјештај, формирана је посебна Радна група како би реализовала закључке Комисије.

Радна група је сачинила списак од 22.000 Срба /тачније 20.150/, а на том списку се налазе чак и лица која никада нису била на сребреничком подручју, а камоли у описаном временском интервалу. На списку се налазе чак и кувари који нису били у зони ратних дејстава, лица која су у том времену била на одсуству или на лијечењу.

Предсједник Српске је оцијенио да ове чињенице неспорно потврђују да је тај списак сачињен на пречац и са једним циљем – што већи број Срба ставити на списак и означити их као евентуалне злочинце.

„Желим на овоме мјесту још једном истаћи да се жељело Иивјештају дати, поред правног контекста /поменут у два предмета пред Суда БиХ у случају Милорада Трбића и Остоје Станишића/ и посебно негативан, трајан историјски контекст српске кривице“, истакао је Додик.

На списку се налазе и лица која су у каснијим судским процесима правоснажно ослобођена сваке одговорности за догађаје у Сребреници у јулу 1995. године, као што су Пелемиш Момир, Милошевић Марко, Цветковић Александар и други.

Додик је напоменуо да је видљива намјера, ако се сагледа овако тенденциозно скројен списак наметања колективне одговорности Републици Српској и српском народу у цјелини за догађаје у БиХ деведесетих година.

„Они који заговарају и намећу колективну одговорност српском народу, имају за циљ да српски народ поставе у историјском контексту раме уз раме са нацистима из Другог свјетског рата, као што је то скоро рекао Бакир Изетбеговић. Бакир Изетбеговић, чији је отац Алија Изетбеговић био припадник младомуслиманских фашистичких јединица, каже како не зна који је фашизам гори, онај Хитлеров или Милошевићев и Караџићев“, нагласио је предсједник Српске.

Он је подсјетио да професор Сенадин Лавић, предсједник бошњачко-мулиманског „Препорода“ често говори: „Оно што се назива ентитет Ер-Ес, дјело је геноцида. Бошњаци су пред сталном геноцидном пријетњом од првих сусједа“.

„Ако су постојали злочини, те злочине су извршили појединци који морају одговарати за своја недјела. И то се односи на злочине на свим странама. Али, наметати цијелом једном народу омчу око врата због индивидуалних злочина је крајње недопустиво и Република Српска мора бити одлучна у намјери да сачува себе и свој статус“, наглашава Додик.

Он истиче да Влада Републике Српске, након ових аргумената и нашег јасног става у Народној скупштини, мора да повуче спорни извјештај Комисије о догађајима у Сребреници, јер уз списак од 20.150 Срба оклеветаних за наводне злочине, користи као средство притиска на Републику Српску и Полицију Српске, као бедем одбране Српске и српског народа.

„Ако наша генерација политичара, која води Републику Српску све ове године у добром смјеру, на овом историјском испиту закаже и поклекне, заувијек ћемо остати уписани у историји српског народа као они који нису хтјели да стану у одбрану националних интереса. Данас, господо народни посланици, сврставамо се на ову или ону страну у српској историји и наша дужност је да станемо у одбрану интереса Републике Српске“, рекао је Додик.

Он је поновио опредјељење Републике Српске, да се кроз истраживање истине о догађајима у Сребреничкој регији у периоду 1992-1995. године постигне објективно и истинито тумачење догађаја.

„Само таква истина може представљати и бити у функцији помирења и повјерења да би престале манипулације о догађајима и жртвама. Дајемо нашу подршку да се објективна и свеобухватна истина презентује релевантним домаћим и међународним институцијама и јавности, како би се спријечило даље манипулисање са судбинама свих жртава без обзира на националност и вјерску припадност“, каже Додик.