Додик је истакао да Република Српска као држава онако како је потврђена међународним Дејтонским споразумом, има право, а још више обавезу да се бави догађајима од почетка кризе и распада Југославије, као и свим ратним догађајима у БиХ у периоду 1992. до 1995. године, те да је то трајна обавеза свих институција Републике, а Народна скупштина је њен највиши орган.
„Свих послијератних година одржаван је и наметан стереотип о `српским злочинима` и жртвама других. Неограничена и незаконита моћ високих представника, потпомогнута дијелом међународне зајенице, имала је за циљ жигосање српског народа и Републике Српске као геноцидне творевине, да би временом могла бити укинута или барем сведена на празну љуштуру без надлежности и било какве перспективе“, рекао је Додик у обраћању на посебној сједници Народне скупштине.
Он је подсјетио да је реченица која се скоро увијек чује на крају помена српских страдања – за ове злочине још нико није одговарао.
„Страдања Срба и број од 30.000 погинулих припадника српског народа у протеклом рату још чека правду и казну за злочинце. Правде нема ни када суди Међународни кривични трибунал за бившу Југославију, а још мање када суди наметнути Суд БиХ“, додао је Додик.
Према његовим ријечима, с времена на вријеме појаве се догађаји који увјере да се неправда никада не смије прихватити, те у потребу сталног истраживања и доказивања околности и догађаја за вријеме одбрамбено-отаџбинског рата.
Додик је нагласио да се теза о „геноциду над муслиманима-Бошњацима“ појавила на почетку сукоба и открила план ђеловања за стварање БиХ као државе по мјери најбројнијег народа, те да о томе постоје бројни документи и да ће поменуту тек неке.
„Ријеч геноцид користи се већ у извјештају каснијег генерала такозване Армије БиХ Сефера Халиловића и Патриотске лиге из фебруара 1992. године, гђе он говори о карактеру будућег рата: да ће рат бити геноцидан, јер је усмјерен против муслимана, односно муслиманског народа и да је циљ затрти, односно уништити муслимански народ. То се потврђује и у транскриптима са сједнице Предсједништва БиХ с почетка маја 1992. године“, навео је Додик.
Он је додао да Алија Изетбеговић, муслимански ратни лидер, настављајући такву причу, пише писмо свим државницима још у априлу 1993. године.
„Написао је да ће се у Сребреници догодити највећи геноцид од Другог свјетског рата. То је послужило да Савјет безбједности УН прогласи Сребреницу заштићеном зоном, из које су под командом Насера Орића вршени бројни напади и на околна српска насеља уз многобојне српске жртве“, подсјетио је Додик.
Много тога што се догађало прије и послије јулских дана 1995. године у Сребреници, наводи Додик, јасно указује да је тај злочин била договорена трагедија која је довела до сатанизације Срба и остваривања планова неких западних земаља о пребацивању колективне кривице на српски народ.
„Прича о наводном геноциду који су извршили Срби крајем прошлог вијека наставља се и даље. Да подсјетим на срамни покушај Велике Британије која је у јуну 2015. године припремила резолуцију о геноциду у Сребреници са једностраном квалификацијом догађаја у јулу 1995. године. На молбу Србије и Српске, Руска Федерација као стална чланица Савјета безбједности УН, ставила је вето на нечасни британски приједлог и спријечила осуду српског народа“, подсјетио је Додик.
Он је напоменуо да је интересантно да су такозване невладине организације које финансирају стране владе и фондови одмах критиковале тражење вета.
Додик је оцијенио да се из овога види да је циљ противника Републике Српске био да имају извјештај званичних органа којим би онда даље сатанизовали и затирали Републику Српску.