Управо зато смо ми, за разлику од Савеза за промјене у којем нису смјели увриједити своје заштитнике и налогодавце из Сарајева и дијела међународне заједнице, у Народној скупштини Републике Српске гласали за Резолуцију о заштити уставног поретка и проглашењу војне неутралности Републике Српске, како не бисмо дозволили да се војна имовина на територији Српске укњижи на БиХ, која по Дејтонском споразуму нема територију.

Да су у Савезу за промјене мислили озбиљно о заштити имовине и територије Републике Српске, том приликом би показали избиљност и одговорност према Републици и заједно са посланицима из наше коалиције подржали и гласали за ту резолуцију. Умјесто тога, они су са пиштаљкама у устима покушавали блокирати Скупштину, учинивши све што је било у њиховој моћи, да умјесто јединства, из Српске оде слика хаоса.

Такозвано хрватско питање у БиХ дефинисано је Вашингтонским споразумом, којим је и настала Федерација, и наш став је да Хрвати и Бошњаци своја питања у БиХ могу рјешавати искључиво кроз евентуалну промјену тог споразума, односно искључиво на територији данашње Федерације БиХ.

Симптоматично је да странке Савеза за промјене по овом питању имају идентичан став оном бошњачких странака из Сарајева, у којим кажу да су питање Хрвата већ „ријешили“ и да им је остала још само Република Српска.

Ми им можемо само поручити, како бошњачким странкама из Сарајева, тако и њиховим партнерима из Савеза за промјене, да им не пада на памет да дирају у Републику Српску, која ће увијек остати јединствена, недјељива и слободна.