„То се дешава под онима који контролишу те војне програме, а то су прије свега западне земље, које су обезбиједиле својим ранијим интервенционизмом да се у Српској укину све фабрике оружја и муниције, док је у ФБиХ остало шест. Видјели смо да влада ФБиХ даје огроман новац, производи се не само за тржиште и потребе војске БиХ, како је предвиђено, него се прави нека стратешка резерва“, рекао је Додик.
Он је за „Спутњик“ рекао да је то ствар српских представника у заједничким институцијама БиХ, који имају надлежност над војним сектором, а то су прије свега члан Предсједништва и људи у Министарству одбране БиХ, што су дозволили да производња оружја и муниције остане искључиво у надлежности муслимана и да нема контрола које се морају провести.
„Промијенићемо то врло брзо. То је кључно питање. Ми не желимо да ту буде спекулација, не желимо да једног дана схватимо да су се они наоружали и градили своју емоцију да се обрачунају са Србима. Морају да разумију да је то у бити веома тешко и нелегитимно. Говорим чисто хипотетички“, рекао је Додик.
Говорећи, како је нагласио, хипотетички о могућности да се неко обрачуна са Србима у Републици Српској, Додик је запитао које би снаге то учиниле?
„Република Српска има снаге бар што се тиче тог евентуалног, хипотетички говорим, сукоба Бошњака и Срба. Вјерујем да Хрвати не би у томе учестовали, мада има и тамо најава да би. Али, у сваком случају, и да они буду заједно, Република Српска има могућност да себе одбрани“, нагласио је Додик.
Он је, хипотетички говорећи, рекао да би био већи проблем ако би се у то укључиле неке велике силе, додајући да постоје и неке велике силе које би можда и заштитиле и Србе.
„У том погледу, ми имамо очекивања те врсте. Али, не дао Бог, не желимо то. Али, исто тако мислимо не треба бити наиван у свему томе и игнорисати ту ситуацију. Али, како би хипотетички дошло до тога, који би орган у БиХ или ФБиХ могао да донесе одлуку да нападне Српску? То би био напад на Српску и њену територију и систем. Која би то снага из ФБиХ могла да се окупи?“, каже Додик.
Он је рекао да вјерује да у заједничким инстутуцијама не би могла бити донесена одлука, јер тамо сједе и Срби и Хрвати и Бошњаци, а што се тиче федералног нивоа, мисли да би то био на неки начин међународни сукоб.
„Мислим да би муслимани из тога само изашли као губитници, а Српска би афирмисала своје право да се одбрани без обзира на разне планове које они тамо имају. Али, то говорим све хипотетички. Вјерујем у мир и стабилност“, истакао је Додик.
Додик је рекао да вјерује да у БиХ неће доћи до сукоба неке врсте, него да ће се заједничке институције саме урушити и увенути и да ће се прихватити легитимитет онога што само по себи фунционише, а то је Република Српска.
Он је нагласио да Српска једина има шансу да самостално функционише са становишта институционалне, економске, територијалне и сваке друге изградње.
„Заједничке институције не могу да донесу ниједну одлуку ако нема свих, а у ФБиХ не могу ако нема Бошњака и Хрвата, поготово, имајући у виду да Хрвати, незадовољни процесом мајоризације над њима, све чешће истичу своја права за снажном аутономијом“, рекао је Додик.
Он је навео да Српска то подржава, под условом да се не дира у њен територијални и институционални капацитет, те да је сигуран да баш са овим руководством Хрвата у БиХ, има договор да је то тако.
Додик је поновио да је БиХ оронула и пропала земља, која не функционише и да је то свима јасно, те да се још одржава по рефлексу Дејтонског споразума, који су западне земље битно оскрнавиле и промијениле у многим његовим суштинским дијеловима.
„Готово да не функционишу заједничке институције власти. Само интервенционизам странаца који је на издисају у БиХ одржава неку ту структуру“, рекао је Додик.
Говорећи и Сребреници, Додик је рекао да је тамо страдало много људи, али су страдали и Срби и Бошњаци, те да одвајање, изузимање и стварање екслузивитета од страдања Бошњака Српска сматра извргавањем истине.
„Потребна је цјеловита истина, која подразуимијева да се формира једна међународна комисија од највећих ауторуитета свијета, која ће направити један цјеловити извјештај о страдањима од 1991 до 1995. године. Ми тражимо, али не можемо да је формирамо ако то не прихвате сви остали. Али мислимо да би то било објективно“, поновио је Додик.
Говорећи о списку од 22.000 Срба које је удружење „Мајке Сребренице“ послало Њемачкој и изјави њемачког инспектора да нико ко је починио злочин у Сребреници неће бити сигуран у Њемачкој, Додик је рекао да Нијемци, ако то прихватају, шаљу поруку да су селективни и навијачки расположени, јер постоје и муслимани који су чинили злочине.
Додик је навео да би Западњаци требало да прво рашчисте покушај убиства предсједника Србије Александра Вучића у Поточарима, пошто Сарајево не може ништа да утврди, али да наклоност Запада бошњачком политичком фактору у БиХ не престаје и да се не може очекивати у неко скорије вријеме објективизам било које врсте.
„Они /Западњаци/ нису рекли – дајте то прво да рашчистимо, јер ради се о човјеку који је дошао да изјави саучешће и каже да се то никад не понови, а ви сте покушали да га убијете“, додао је он.
Коментаришући окупљања групације „Правда за Давида“, Додик је поновио да жали за страдалим младићем, али да је у случају ових окупљања ријеч о инструментализацији тог трагичног догађаја.
„Неко је то искористио, то је чиста политичка игра. Ми смо на том недавном скупу препознали активисте политичких партија из ФБиХ, као што су СДП, СДА, као и СДС-а, ПДП-а, који су долазили. Они немају никакав други програм, они сматрају да ако то не одрже као мјесто окупљања, неће имати са чим да иду /на изборе/. А и чиме они могу да иду?“, рекао је Додик.
Напомињући да се импутира одговорност власти Републике Српске, као дио смишљене приче од раније, Додик је напоменуо да тужилаштва БиХ и Републике Српске не бира власт Српске, него се чланови тих тијела бирају у Сарајеву.
Додик је рекао да је покушано да се овај трагични догађај злоупотријеби за протесте ширих размјера, али да мисли да је тај тајминг прошао зато што људи све више разумију о чему се ту ради.
„Мислим да смо направили грешку што смо дозволили окупљања без одобрења. Али, рекли смо – ради се о специфичном случају. Али, долази вријеме када ће то морати да се стави у неки контекст“, додао је он, наводећи да, ипак, не може да се оспори право на окупљање, али да је видљиво да је та групација подржана, финансијски опскрбљена и покушава се интернационализација.