„БиХ би, да је од почетка функционисала као дејтонска, данас била много ближе ЕУ, а можда чак и њена чланица“ рекао је Митровић.

То би каже он, подразумијевало да су заједничким унутрашњим договором радили и развијали међусобно помирење и повјерење.

„Из тога би онда произилазило дефинисање неких заједничких органа и активности, а не да они буду наметани и да их сви осјећају као страно тијело“, рекао је Митровић у нашој емисији Телерин.

Митровић каже да су за БиХ ово године које су „појели странци“, истичући да је земља данас много даље од свега што је било евидентно одмах након завршетка рата.

„Када је завршен рат била су надања и очекивања и спремност да се гради дејтонска БиХ. Нажалост, интервенције страног фактора довеле су до тога да је БиХ данас нестабилна земља, подијељено друштво и да нико не зна на који начин може функционисати, а да то не угрози било кога у БиХ – појединца или народе“, истакао је Митровић.

Говорећи о раду Савјета за спровођење мира у БиХ, Митровић је навео да се ово тијело није састало од 2000. године, већ да се само састаје њен Управни одбор ПИК-а.

„ПИК је самоизабрано тијело самоизабраних земаља, које не постоји у Дејтонском мировном споразуму. ПИК је себи узео за право да управља БиХ заједно са високим представником без икакве одговорности и ником не полажу рачуне за све што је катастрофално урађено у БиХ. Домаћим политичарима то је фантастичан изговор да кажу, ми бисмо се нешто договорили, али не дају странци“, каже Митровић.

Он је рекао да се у БиХ треба договарати о питањима о којима се може постићи договор, а оно за шта у датом часу није вријеме треба оставити по страни.

„БиХ може функционисати као најмањи заједнички садржилац онога што свако од нас види као неспорно“, нагласио је Митровић.

Митровић сматра да би БиХ са Милорадом Додиком, Драганом Човићем и Фахрудином Радончићем у Предсједништву БиХ имала највише шансе, не само да опстане, већ да се развија у оном могућем виду да се створи неки основ који би у наредном мандату од 2022. године БиХ учинио много ближом чланству у ЕУ него што је то случај сада.

„Ова тројица прагматичних људи који иза себе немају никакве хипотеке ратних злочина и било чега другога, могли би БиХ да воде као и влада, јер Предсједништво БиХ је извршни орган, док је Савјет министара само помоћно тијело“, сматра Митровић.

Митровић каже да би БиХ са овом тројицом политичара у Предсједништву БиХ имала много бољу партнерску комуникацију са ЕУ, као и сарадњу са сусједним државама, а била би и релаксирана ситуација унутар БиХ.

Он напомиње да је БиХ састављена од два национална ентитета, и то Републике Српске, која је једнонационални ентитет и Федерације БиХ, двонационалног ентитета.

„Ако је ФБиХ федерација кантона било са бошњачким, хрватским или мјешовитим саставом, а друга саставница БиХ Република Српска тада би БиХ у најбољем случају могла бити само конфедерација или заједница држава“, каже Митровић.

Митровић, који је и функционер СНСД-а, је рекао да је увјерен да ће кандидат СНСД-а Милорад Додик побиједити на предстојећим изборима за члана Предсједништва БиХ из Републике Српске, између осталог, и због тога што је до сада побјеђивао шест пута на изборима.

„Према свим релевантним истраживањима, Додик стоји тако надмоћно над Младеном Иванићем да му овај пут неће помоћи Бошњаци који ће поново бити натјерани од међународне заједнице да гласају за Иванића“, тврди Митровић.

Он истиче да је увјерен и у побједу Жељке Цвијановић као кандидата СНСД-а за предсједника Српске, подсјећајући да је она на челу Владе у континуитету 5,5 година, што је мало коме пошло за руком.

Митровић је увјерен да ће Додик и Цвијановићева и на новим функцијама истрајати на заштити интереса Републике Српске и њеном даљем развоју.

Рекао је за Младена Иванића да никада није побиједио на изборима и да је правио ПДП да не буде највећа партија која ће побјеђивати на изборима.

„Младен Иванић на прошлим изборима није побиједио, већ је узео гласове од СДС-а и Бошњака, а једне и друге су натјерали странци да подрже Иванића“, каже Митровић.

Митровић је рекао за Иванића да је у садашњем мандату члана Предсједништва БиХ из Републике Српске био „продужена рука Бакира Изетбеговића“.

Он каже да је „резултат политике Савеза за промјене у овом мандату, поготово Младена Иванића, да је Уставни суд БиХ донио одлуку о укидању 9. јануара као Дана Републике“.

„Да је тада Младен Иванић иступио из Предсједништва БиХ и тројица српских министара из Савјета министара, не би било БиХ, те у најмању руку не би било одлуке Уставног суда БиХ о забрани референдума“, навео је Митровић.

Рекао је да, захваљујући политици СНСД-а и њеног лидера Милорада Додика, БиХ опстаје на принципима Дејтонског мировног споразума, без обзира што је интервенцијама високих представника направљена антидејтонском.

„Лично бих потписао да Република Српска заувијек остане у дејтонској БиХ јер мислим да је то оптималан оквир и за Републику Српску и за БиХ и за рјешавање хрватског питања“, истакао је Митровић.

Каже за Бошњаке да су својеврсни заробљеници неког стереотипа насталог још за вријеме рата и који, колико год уништава Бошњаке, уништава и цијелу БиХ.

„Неће бити никаквог новог рата у БиХ! БиХ се неће подијелити, она се прије може распасти оног часа када хрватски и српски представници не оду на посао у Сарајево“, сматра Митровић.

Он је подсјетио да се СНСД залаже за демилитаризацију у БиХ и да се буџетска средства умјесто за војску дају за образовање, да то одговара и Хрватима, али не и Бошњацима јер они желе да имају оружану силу „за унутрашњи обрачун у БиХ“.

„Будућност БиХ почива на унутрашњем договору и поштивању Дејтонског мировног споразума“, истакао је Митровић.

Каже да политичко Сарајево мисли да је међународна заједница дужна да им обезбиједи државу по њиховој мјери.

Митровић је рекао да су за вријеме власти СНСД-а у Републици Српској за 12 година урађени велики економски пројекти, као што је превој Чемерно, реконструкција школа и болница широм Српске.

Навео је да је од доласка СНСД-а на власт успјешно урађена приватизација нафтног сектора у Републици Српској.

Наводећи успјехе садашње власти на плану економије, Митровић је указао на редовну исплату плата и пензија, те раст бруто друштвеног производа.

Говорећи о економском развоју Српске и демографским проблемима, он је истакао да је ситуација у региону можда још и гора по том питању.

„Српска брине о породици. Влада је донијела низ мјера, међу којима је и накнада незапосленим породиљама“, рекао је Митровић.

Када је ријеч о мигрантској кризи, која погађа и БиХ, он је рекао да Република Српска тешко може сама нешто да уради на рјешавању тог проблема и поновио да у Српској неће бити мигрантских центара.

Према његовим ријечима, БиХ је исувише мала и сиромашна земља да би сама могла да се избори са овим изазовом.

Митровић истиче да је витални национални интерес Срба у БиХ – мир, стабилност и економија.

Говорећи о пољопривредној производњи у БиХ, као једном од ресурса, он је подсјетио да је због неконтролисаног увоза пољопривредних производа из ЕУ наступила штета за домаће пољопривреднике.

Он сматра да би најбоље било када би сами производили 70 одсто потреба за пољопривредним и прехрамбеним производима.