Интервју преносимо у цијелости:
Предсједник Републике Српске и СНСД-а Милорад Додик очекује побједу на свим нивоима и каже да сте му за то потребни Ви, као предсједница Републике Српске, те људи који ће јединствено дјеловати на пароли „Република Српска на првом мјесту“. Је ли за СНСД током протеклог мандата Република Српска била на првом мјесту?
Апсолутно јесте, то је био политички оквир за наше дјеловање, и тако ће и остати. „Република Српска на првом мјесту“ је више од пароле, то је темељни политички циљ политике коју проводимо. Потребно нам је то јединство и чврста веза између српског члана Предсједништва БиХ и предсједника Републике Српске. Да је тако било у претходне четири године, постојала би и добра координација наших републичких институција са представницима из Републике Српске који дјелују у институцијама БиХ. Нажалост, кадрови СзП користили су своје позиције у Сарајеву за обрачун са институцијама Републике Српске јер им се не свиђа власт у Бањалуци. Значи да су недорасли функцијама које су добили. Али, упркос њиховим опстукцијама и блокадама са нивоа БиХ, као и настојањима истих тих партија да опструишу рад институција Српске, попут Народне скупштине Републике Српске, ми смо успјели да забиљежимо рекордне макроекономске показатеље, да очувамо потпуну функционалност и ефикасност наших институција, и да постигнемо потпуну финансијску стабилност.
Рекли сте да не желите да глумите лажну скромност да не очекујете подршку грађана у утрци за предсједницу Републику Српске. Са којим аргументима излазите пред грађане 7. октобра и шта су предности у односу на противкандидата Вукоту Говедарицу? Критичари кажу да су људи у Републици Српској незадовољни, а да им Ви не можете понудити ништа ново.
Моји аргументи су постигнути резултати у готово немогућим условима и однос који имам према институцијама и грађанима Српске. Моја визија је све јача Република Српска, заштићена са аспекта уставних надлежности, која напредује у економском смислу, која користи потенцијал сарадње са Србијом, која има јасан став према Сарајеву, али и према странцима који овдје уносе неред.
Што се тиче Вукоте Говедарице, немам намјеру да се тиме посебно бавим. Његова прича је демагошко-филозофска, а радна биографија му је празна. И сам је рекао да није довољно искусан да иде у Сарајево, па се зато кандидује за предсједника Републике. Та изјава забрињава на више начина. Прво морате бити политички тотално неписмени да кажете да се за тако важну функцију кандидујете зато што сте неискусни. Осим тога, та изјава показује да његов политички концепт подразумијева да је Сарајево надређено Бањалуци.
Мој концепт подразумијева да Република у својим институцијама одлучује о свему оном што је њена уставна надлежност, а у Сарајеву се њени интереси штите јасним ставом. Уствари, кад мало боље погледам наше кандидатуре, ми се уопште не такмичимо јер сам ја радила, а он дувао у звиждаљку и то пред камерама. Његов велики политички подухват је освајање „голоруког“ скупштинског стола, а мој да у Скупштини усвајамо законе које грађани од нас очекују.
Дакле, имамо различито виђење институција. Бити предсједник Републике је озбиљна ствар. Не можете обећавати како ћете бити предсједник свим грађанима, а као предсједник највеће опозиционе партије одбили сте да одете на сваки састанак о важним питањима које је сазивао предсједник Републике. А онда одете на састанак које сазива Бакир Изетбеговић, који у Предсједништву БиХ нити заступа, нити је изабран на простору Републике Српске. Ма, неозбиљно је то.
На челу Владе Републике Српске сте дуже од пет година. Шта бисте оцијенили као „добро урађен посао“, а с друге стране, постоје ли проблеми и изазови које ћете оставити у наслијеђе будућем сазиву Владе Српске?
Обезбиједили смо трезорску исплату пензија и тиме њихову потпуну редовност, као и укупно повећање пензија за око 20%. Нисмо се понашали као некадашња Влада Младена Иванића која је пензионерима исплаћивала 60% пензије. Повећали смо аграрни буџет са 60 на 71 милион КМ и редовно исплаћујемо подстицаје у пољопривреди, што није баш случај у нашем окружењу. Увели смо читав низ нових права за рањиве категорије друштва, нпр. матерински додатак за незапослене породиље од 405 КМ мјесечно у трајању од 12, односно 18 мјесеци, што, такође, не видимо у нашем окружењу. Поред постојећих права у области борачко-инвалидске заштите увели смо и мјесечну накнаду у висини најниже пензије за наше демобилисане борце који су напунили 65 година старости, али немају 15 година осигураног стажа. Први пут смо увели и личне инвалиднине за цивилне инвалиде, утврдили смо и законска права за жене жртве рата. Донијели смо сет закона којима се обезбјеђује да сваки радник у јавном и приватном сектору добије повећање плате од 30 КМ, а они са најнижим платама повећање од 45 и 50 КМ. Нисам примијетила да је иједна влада у региону то учинила у једном кораку обезбјеђујући повећање свим запосленима.
Завршавамо реконструкцију Универзитетско-клиничког центра у Бањалуци и болнице у Источном Сарајеву, након што је нова болница у Бијељини већ саграђена, а иде се и на изградњу болнице у Добоју. Имамо више изграђених километара аутопутева него Федерација БиХ. За мјесец-два биће завршен и аутопут Бањалука – Добој, а у припреми су и правци од Добоја даље према Бијељини и Србији, као и од Бањалуке према Приједору и Новом Граду, те правац од Источног Сарајева према Вардишту. Проводимо озбиљно реструктурисање Јавног предузећа „Жељезнице Републике Српске“, а у припреми су и велики енергетски пројекти. У овом мандату изградили смо и неколико нових студентских домова од Бањалуке, Источног Сарајева до Фоче и створили претпоставке за изградњу још неколико.
Тренутно пласирамо око 120 милиона КМ у пројекте које су кандидовале општине широм Српске. Отплатили смо неке дугове унапријед. Задуженост смо почетком године спустили на 40%, а сад и на 38,5%. Новој Влади ћемо оставити стабилан буџет. Остаће обавеза да се даље ради на реформи образовања и повезивања нашег и средњег и високог образовања са потребама тржишта рада, као и иновирања система образовања одраслих.
Како оцјењујете предсједнички мандат Милорада Додика и хоћете ли направити одређену разлику у политици у односу на њега уколико 7. октобра добијете повјерење грађана?
Предсједник Додик је обезбиједио пуно јединство институција и њихов заједнички ангажман на очувању стабилности Републике и захваљујући томе успијевали смо дјеловати синхронизовано на рјешавању и политичких и економско-финансијских изазова. Огроман је политички капитал Републике када имате јединство институција, артикулисан политички став и јасан план економских мјера, и управо захваљујући тој увезаности институција и ставова превазишли смо тешко финансијско вријеме и данас можемо да говоримо о томе да смо повећали пензије, плате, подстицаје, социјална давања, изградили бројне инфраструктурне пројекте, а поготово што можемо јасно да предвиђамо наредна повећања и мјере.
Као предсједник Владе била сам дио таквог односа и приступа и знам да ће Република напредовати само ако постоји такво јединство, па зашто бих то онда мијењала? Са предсједником Додиком у Предсједништву БиХ, то добија и додатну димензију на заштити интереса Српске.
Недавно сте оцијенили да је Савез за промјене у овом мандату хтио да Сарајево буде мјесто за одлучивање у име Републике Српске, а не Бањалука. Шта конкретно замјерате овом политичком блоку? Можете ли издвојити неколико примјера одлука СзП-а, које су, како сте рекли, биле наопаке по Републику Српску?
Замјерам им незнање, неспособност, несналажење, лошу намјеру, погрешан однос према институцијама Републике Српске и још милион ствари. Али, ево понешто кад већ тражите примјере. Усвојили су механизам координације “наћораво“ игноришући модел на који су претходно сагласност дали Влада и Народна скупштина Српске, што је велеиздаја. Значи они више вјерују приједлогу који им је дао Денис Звиздић него институције Републике Српске. Усвојили су Реформску агенду која дефинише обавезе ентитета, без било какве консултације са институцијама Републике Српске, иако се том агендом дефинишу њихове обавезе. Да не кажем како су у оквиру тога прихватили и да се врши приватизација Електропривреде, што је супротно чак и њиховим јавно прокламованим ставовома. Некритички су прихватили експозе предсједавајућег Савјета министара у којем се говори о потреби успостављања министарства пољопривреде на нивоу БиХ.
Нејасно је да ли у СзП вјерују да то тако треба или нису могли рећи „не“ СДА која их је умиксала у формулу власти? Вршили су притисак на Тужилаштво БиХ да би се прогањали њихови политички неистомишљеници у Републици Српској, а онда награђивали позицијама оне који су смишљали и пријављивали разне ствари. О блокади средстава од 750 милиона КМ намијењених Српској да и не говорим. Шта рећи о овој опструкцији око потписивања инфраструктурних пројеката са Кином на самиту у Софији, што је свјежији примјер? Или о томе како упркос њиховим силним учешћима на међународним конференцијама за Републику Српску се упорно не одобравају пројекти, али их има за ФБиХ? О томе како рјешавају проблеме, довољно је да се осврнемо на проблем са мигрантима. Нјихов проблем је што сву своју личну и политичку енергију, и институционални оквир БиХ користе да би се обрачунавали са политичким неистомишљеницима, а ништа нису у стању урадити или ријешити. То је пропала политика.
На Вашу опаску да представници опозиције годинама не могу побиједити актуелну власт у Републици Српској и да у помоћ призива странце, из опозиције кажу да Вас најбоље демантује чињеница да сте 2014. године изгубили у утрци за српског члана Предсједништва БиХ од Младена Иванића, те да је СзП у власти на нивоу БиХ. Какав је Ваш одговор?
Имам врло једноставан одговор. Што се тиче оних који живе у Републици Српској и на чији живот се то директно односи, они су се опредијелили за мене. Иванић је побиједио уз минималну разлику од мање од један одсто захваљујући гласовима оних који гласају из ФБиХ или иностранства, дакле живе изван Републике Српске. Искрено, то за неког попут Иванића који се за нешто кандидује „од кад се родио“, и да се нашалим, могуће и прије рођења да се за нешто кандидовао, није ништа. Имала сам 311.000 гласова, а на изборе сам изашла први пут у животу. Чујем како се хвали како је имао највећи број гласова. Па, за неког ко се кандидује стоти пут, није ни чудо. Ето, ја сам имала други највећи икада освојени број гласова за ту позицију, а први пут сам се кандидовала.
Што се тиче учешћа СзП у власти БиХ, они су тамо захваљујући вољи Бакира Изетбеговића, а не гласача, јер су као партије добили мањи број гласова од СНСД-а и коалиционих партнера. Иако је та њихова сарајевска власт била мучна за грађане Српске, ипак сам као политичар задовољна што су се тамо обрели, јер ми никада не бисмо могли довољно добро објаснити какви су то људи и каква је то политика да се нису показали на дјелу.
Предсједник Републике Српске Милорад Додик недавно је у интервјуу за Вијести.ба, између осталог, рекао како највећи проблем односа у БиХ лежи у непримјереном учешћу странаца у девастацији уставног поретка ове земље, те да она може опстати искључиво на унутрашњем договору. С друге стране, СНСД је у одређеним политичким круговима означен као фактор дестабилизације БиХ. Вјерујете ли у могућност договора унутар БиХ наредне четири године, имајући у виду турбулентност политичке ситуације? Уколико СНСД добије прилику да буде дио парламентарне већине на нивоу БиХ, а Ви предсједница Републике Српске, шта можете урадити да тај договор успије?
БиХ може напредовати само ако је заснована на реалности, не на имагинацији. Странци су камен око ногу држави коју наводно чувају умањујући јој сувереност, али и потенцијал за унутрашњи дијалог. То што мисле како ће правећи систем послушника омогућити функционисање државе на дуге стазе је смијешно. Само реалност, узајамно поштовање и трпељивост могу је очувати, а да ли ће се то десити, не зависи само од једне стране. Нисам оптимиста кад видим ово упорно наметање кривице, прогањање једних, а величање неких других. Што се тиче мог односа, и на позицији премијера сам показала да сарадња јесте могућа.
Из Европске комисије најавили су да ће почетком идуће године бити спремно мишљење о одговорима на Упитник које је доставила БиХ. Како видите европску перспективу?
Изгубљено је доста времена јер се нису поштовале реалности о којима сам малочас причала. Функционер СзП који су на власти у Сарајеву свако мало су парадирали и обећавали брзи пут до Брисела. То је смијешно. А, онда су за сваки свој промашај и незнање оптуживали власт у Бањалуци. Тај пут је дуг и захтјеван, али се може савладати ако постоји одговоран приступ и уважавање децентрализоване структуре БиХ и уставних надлежности.
НАТО интеграције, након самита у Бриселу, поново су у фокусу политичке јавности у БиХ. Документи из периода када је СНСД био на власти на нивоу БиХ показују да су функционери Ваше странке активно учествовали у активацији МАП-а. Опозиција чак тврди да је управо СНСД трасирао пут БиХ ка овом војном савезу. Са Ваше тачке гледишта, је ли дошло до промјене, односно у којој мјери је политика СНСД-а конзистентна у односу на НАТО интеграције?
Ако говоримо о периоду од прије десет година, вјерујем да би МАП био активиран да није било тих узурпаторских намјера о отимању имовине у чему су учествовали политичко Сарајево и дио међународне заједнице. А, онда сав тај неки накнадни пут до чланства или нечланства у НАТО је прилично дуг, па народ би се свакако о томе опредјељивао. То је било виђење тог доба, а у међувремену се свашта издешавало због чега данас постоје неке нове реалности и општи политички консензус у Републици Српској да се треба слиједити политика Србије о војној неутралности. О којој конзистентности питате? Па, свако вријеме носи своје дилеме и процјене, а према њима се и усклађују политике.
У интервјуу за Вијести.ба средином јануара ове године рекли сте, између осталог, да је прича о наводном руском утицају у Републици Српској предимензионирана. Стојите ли и даље при том ставу? У недавном Извјештају за Западни Балкан, Комисија за спољне послове Парламента Велике Британије констатовала је да Русија подржава предсједника Српске у циљу дестабилизације БиХ.
Наравно да је предимензионирана. Многи у томе траже изговор за своје промашене политике. Наш став је да са свима треба сарађивати. Многи страни извјештаји су наручени и упорно настоје проблематизовати Републику Српску, а апсолутно некритички третирају многе озбиљне појаве које су својствене другима. Зато и кажем да ће све ово тешко успјети.
Предсједник Републике Српске најављује могућност доласка 40 британских војника, обавјештајаца, и њихово уплитање у октобарске изборе. Каже да институције на нивоу БиХ не знају ништа о томе. Каква су сазнања институција Српске?
О доласку британских војника причао је британски министар, а то објавио угледни британски лист устврдивши да ће они служити спречавању руског утицаја. Нисам чула да је неко од Британаца демантовао свог функционера, али јесу оне који су то медијски преносили у БиХ. Интересантно баш.
Вратићемо се на унутрашње прилике у Републици Српској. Каква је социјална слика и да ли су, према Вашем мишљењу, јесу ли подаци о одласку младих алармантни?
Генерално гледајући, финансијска ситуација је добра, а то значи и извршавање свих обавеза према корисницима буџета. Многе од реформи су дале резултате и неопходно је даље радити на повећању примања – од пензија, плата, социјалних давања и обезбјеђивати раст запослености у континуитету, као што је то и договорено између Владе и наших социјалних партнера. Одласци јесу проблем и то цијеле регије, а могу се ублажавати једино стварањем повољнијег амбијента, на чему се и ради.
За крај разговора коментар на случај „Давид Драгичевић“ и све што се догађа у вези с тим?
Као мајка, суосјећам са сваким родитељем који је доживио губитак дјетета. Као грађанин, а посебно предсједник Владе, очекујем да се утврди истина и да надлежне институције ураде свој посао часно и одговорно. Не мислим да је пристојно да било шта коментаришем као политичар, јер су многе ствари отишле предалеко.