Додик је нагласио да је у Републици Српској у протекле четири године остварен низ политичких успјеха, упркос нестабилном окружењу.
„Очували смо политички субјективитет Српске, неприкосновеност њеног стеченог права, које смо одбранили од најезде преношења надлежности и девалвирања снаге Српске. Покривеност увоза извозом када је СНСД дошао на власт у Српској износила је 34 одсто, а данас је 75 одсто. Од тада, повећали смо БДП за дупло, упркос глобалној кризи и катастрофалним поплавама. Наслиједили смо 4,8 милијарди КМ БДП-а, а у прошлој години БДП је био 10,3 милијарде КМ, што говори да смо добро радили“, рекао је Додик за портал „Вијести“.
Он је истакао да су реализовани многи озбиљни пројекти у Републици Српској, која прије пет-шест година није имала ни километар ауто-пута, а до краја године имаће око 120 километара.
Додик је навео да је у знатном обиму извршена реконструкција свих болница у Српској, при крају су радови на Клиничком центру у Бањалуци, завршене су болнице у Бијељини и Невесињу, у току је изградња болнице у Источном Сарајеву, а ускоро ће почети и изградња болнице у Добоју, у шта ће Влада уложити 85 милиона КМ.
„Изградили смо након 50 година и прву Термоелектрану на овим просторима, и то у Станарима. Одржали смо ниво плата и пензија, које су и кумулативно повећане“, истакао је Додик.
Он сматра да је социјална ситуација у Српској потпуно сређена, мада постоје неки догађаји који се акумулирају на неким ад хок питањима.
„Чинимо све да повећамо социјалну димензију одговорности државе и покушаћемо након разговора са ММФ-ом да видимо да ли може бити повећања плата у другој половини ове године. Боримо се против организованог криминала, немамо организованих криминалних група, тек се понекад појаве неки појединци у вези са растурањем дроге, и они су регионално повезани“, рекао је Додик, који је и предсједник СНСД-а.
Говорећи о елементима који угрожавају Републику Српску, Додик је навео да су заустављени пројекти које је Српска испреговарала са Свјетском банком и Европском комисијом, због чега је приморана да из властитих средстава финансира изградњу ауто-путева, само зато јер су њени уговори намјерно заустављени заједничким акцијама СДС-а и СДА на нивоу БиХ.
„Најсвјежији примјер јесте да смо са једном кинеском компанијом испреговарали наставак изградње ауто-пута на Коридору `Пет це` од Добоја до Вукосавља, односно Модриче и даље према Брчком, те према граници са Србијом. Договор је био да то дамо под концесију на рок од 40 година, што значи да ће Кинези то урадити за свој интерес и наплатити своју инвестицију, а нама ће ауто-пут припасти у функционалном смислу“, навео је Додик.
То је, према његовим ријечима, било уврштено у приоритет на самиту „16 плус 1“ у Софији и требало је да се тамо појави Република Српска и каже да је то пројекат са највећим степеном готовости, међутим, предсједавајући Савјета министара Денис Звиздић у сагласности са замјеником Мирком Шаровићем мијења ту ситуацију и траже изградњу неке термоелектране, Тузла или Какањ, за коју није спроведена никаква процедура.
„Кинези су им рекли да за то немају никаквих гаранција, а они да то нема везе, али да Република Српска не може. Зашто Република Српска не може? Шта ће нама таква БиХ? Шта ће нама БиХ у којој нас сваки пут неко заустави када кренемо да направимо нешто добро за нас?“, пита Додик, који је и кандидат за српског члана Предсједништва БиХ на општим изборима.
Поредећи економски Републику Српску и Федерацију БиХ /ФБиХ/, Додик је рекао да је ФБиХ већа и да има већи број становника, као и да је добила многе донације које Српска није и тако ријешила капиталне проблеме, док је Српска то Српска морала да учини путем кредита.
„Умјесто да смо добили 50 милиона евра донација за Клинички центар, ми смо добили 50 милиона кредита од Европске банке. Због тога ФБиХ има бољу позицију“, наглашава Додик.
Он је додао да просјечна плата у ФБиХ није ништа већа од просјечне плате у Републици Српској.
Додик је поновио да је и даље незадовољан радом Тужилаштва и Суда БиХ, јер те институције раде веома споро и нема обрачуна са крупним питањима.
Он упозорава и да опозиција генерише неке ствари, као што су окупљања грађана у Бањалуци у вези са страдањем Давида Драгичевића које је, како оцјењује, попримило политички значај.
„Квалификацију одређеног кривичног предмета треба да раде државни органи и нико други. Нажалост, страдао је момак и након тога су кренуле спекулације. Очигледно је да је било и одређених погрешних корака државних органа, али они нису битно утицали на сам ток истраге. МУП је требало да ћути, а не да изађе на конференцију за медије која је мало иритирала. У суштини, оно што су они рекли, ништа није ни промијењено са становишта тужилачких налаза“, рекао је Додик.
Он је рекао и да је у Народној скупштини формиран Анкетни одбора у вези са страдањем Давида Драгичевића са надом да ће чланови тог тијела бити објективни у складу са парламентарном праксом, а не да се упусте у квалификацију тог догађаја и да тврде да је ријеч о убиству.
„Одакле они знају да је било убиство кад ни тужилаштво већ извјесно вријеме не може да да одговор на то питање, те покушава да нађе нове доказе“, каже Додик.
Он је критиковао и појединце који су иницирали блокаде путева и протесте због повећање цијена горива.