„Породице жртава ратних злочина у БиХ и данас трпе посљедице због изостанка правде и непроцесуирања злочинаца. Иако су злочини чињени на свим странама у БиХ, ни Хашки трибунал ни правосудне институције у БиХ нису радили објективно и непристрасно, нити су позитивно утицали на процес помирења и успостављања повјерења међу зараћеним странама у БиХ“, рекао је Кошарац на округлом столу о проблемима у провођењу међународног хуманитарног права, организованом у Државној думи Руске Федерације у оквиру Међународног форума о развоју парламентаризма.
Кошарац је истакао да постоје бројни примјери који доказују да су и Хашки трибунал, те Тужилаштво и Суд БиХ, као недејтонске и неуставне институције наметнуте одлукама високог представника међународне заједнице, дјеловали у политичком интересу западних сила.
„То, конкретно, значи да никада нису процесуирани највећи случајеви ратних злочина над Србима, којима је у западним политичким круговима и медијима била намијењена улога криваца за избијање грађанског рата у БиХ“, нагласио је Кошарац, који учествује у раду дводневног парламентарног форума у Москви на позив предсједника Државне думе Руске Федерације Вјачеслава Володина.
Према његовим ријечима, осим у Уставном суду БиХ, странци су дуги низ година били инсталисани и у Тужилаштво БиХ, гдје су упорно одбијали да процесуирају случајеве кршења хуманитарног права у којима су жртве злочина били Срби.
„Политика наметања кривице Србима наставила се кроз дјеловање високих представника међународне заједнице у БиХ који су, користећи се такозваним бонским овлаштењима, смјењивали српске званичнике и на драстичан начин кршили њихова права под изговором да су умијешани у заштиту оптужених за ратне злочине“, рекао је Кошарац.
Он је додао да је политика наметања кривице, која је за циљ имала да од Срба у БиХ изнуди озбиљне политичке уступке у правцу промјена Дејтона и нестанка Републике Српске, свој врхунац доживјела у јулу 2015. године подношењем британске резолуције о Сребреници.
„Гласом покојног амбасадора Виталија Чуркина и руским ‘ЊЕТ’ у Савјету безбједности Уједињених нација спријечена је намјера западних сила да слободарски српски народ, који се у два свјетска рата борио против њемачких окупатора и фашизма, прогласи геноцидним. Ово је прилика да се још једном захвалимо Руској Федерацији и с поштовањем поменемо име амбасадора Чуркина“, поручио је Кошарац у говору у Државној Думи Руске Федерације.
Према његовим ријечима, Русија је, као гарант Дејтонског мировног споразума, одлично разумјела погубну улогу коју по очување мира, стабилности и развијања процеса помирења имају кључне правосудне институције у БиХ и онај дио међународне заједнице који их подржава.
С тим у вези, Кошарац је подсјетио на то да је, приликом недавне посјете БиХ и Републици Српској, предсједник Савјета Федерације Федералне скупштине Русије Валентина Матвијенко у свом говору пред делегатима Дома народа Парламентарне скупштине БиХ јасно указала на потребу што скоријег уклањања Канцеларије високог представника, као и на потребу реформисања институција правосуђа у БиХ.
„Овакав став Руске Федерације изазвао је лоше коментаре међу водећим бошњачким политичарима и у амбасадама западних земаља у Сарајеву, али је поздрављен од институција Републике Српске, које такође сматрају да присуство високог представника међународне заједнице, као и странаца у Уставном суду БиХ представља доказ несуверености земље, понижење за грађане и изабране политичаре, те умањује шансу за постизање компромиса и договора око кључних политичких питања у БиХ“, закључио је Кошарац у обраћању учесницима Међународног форума о развоју парламентаризма у Москви.