Додик је рекао да некоме треба цијели живот да скрене пажњу на своје постојање, а бањалучке бебе су обиљежиле вријеме, догађаје и отишле у трајну историју показујући да савременој цивилизацији не треба нечовјештво због којег су умрле неколико дана или седмица након рођења.

Он је истакао да сваке године на овај дан покушава да нађе трунку оправдања за нечовјештво људи који су могли да буду људи, али су одлучили другачије јер су сматрали да су на овим просторима људи мање вриједни, недостојни и да их само треба кажњавати.

Након што је положио вијенац на спомен-обиљежје „Живот“ за 12 беба, Додик је упитао да ли је некоме требао додатни разлог, осим ових невиних бића, да дозволи достављање кисеоника.

Он је рекао да су моћници тог времена, чинећи овај злочин, окренули спиралу многих злочина који су се десили касније, те да је матрица скоро иста.

„И данас негдје у свијету дјеца тек рођена или она мало већа страдају само зато што се на глобалном нивоу увијек изнова воде битке на нивоу принципа, а наше бебе су водиле своју животну битку“, рекао је Додик, обраћајући се окупљенима у Бањалуци на обиљежавању 26 година од страдања беба у бањалучкој болници.

Он је упитао да ли је могуће обновити повјерење и праштати у условима када се не може наћи ниједан разлог да би се то учинило.

Додик сматра да младе треба упознавати кроз образовни процес о овом догађају, али и пробудити свијест код грађана да застану када пролазе поред споменика, бар када је обиљежавање у току.

„Српска је, сврставајући овај датум у дане обиљежавања, имала намјеру да овај дан буде незабораван, прије свега, дан туге и да овдје окупљени можемо да кажемо све оно што понављамо годинама. Најтеже је мајкама, али чуо сам једну реченицу која мора бити реченица наде – да се из несношљивог бола и туге ствар помало претвори у понос, који морамо да нађемо у себи“, рекао је Додик.

Он је навео да понос треба бити нађен у чињеници да је страдање беба било безумно, ничим оправдано и да понос значи окупљање и неприхватање начина на који је свијет реаговао.

„И данас смо свједоци да Савјет безбједности УН није промијенио своју матрицу осуде српског народа и Републике Српске. Само прије неколико година требали смо да свједочимо чињеници да је британска држава покренула захтјев да се Срби прогласе геноцидним народом прошлог вијека и да само захваљујући вету Русије то није урађено“, подсјетио је Додик.

Он је нагласио да друштво то мора знати, као и што не смије дозволити да неко са стране више зна о 12 бањалучких беба.

Бебе су страдале 1992. године у бањалучкој болници због недостатка кисеоника, који није могао бити допремљен овој здравственој установи копном због ратних дејстава, а ни ваздушно јер је на снази била забрана Савјета безбједности УН за летове изнад БиХ.

Прва беба умрла је 22. маја 1992. године, након чега је услиједила агонија и смрт осталих беба. До 19. јуна 1992. у Бањалуци је умрло 12 беба, које су постале симбол кршења људских права и нељудскости међународне заједнице.