Говорећи о немогућности наплате дуга од Управе за индиректно опрезивање /УИО/ БиХ у износу од 15 милиона КМ, Цвијановићева је навела да је Република Српска тражила заштиту својих права судским путем, јер се није могао проблем ријешити на партнерском нивоу.

Она је истакла да је Република Српска много времена потрошила расправљајући о том проблему, покушавајући да ријеши ствари на партнерском нивоу, између два ентитета, УИО и свих заинтересованих.

„Нисмо могли да постигнемо споразум и шта је било логичније него да тражите судску заштиту за нешто што сматрате да је ваше право. Треба да повучете одређени новац у буџет и зашто бисте се ви тога одрекли“, рекла је Цвијановићева.

Она је додала да овај проблем не треба посматрати изоловано, јер је цијели низ примјера који се дешавају у посљедње вријеме, а који показују недостатак способности да се међусобно партнерски ријеше одређени проблеми у оквиру БиХ.

„Веома сам незадовољна, јер је интерес Владе Републике Српске да у партнерству са другом ентитетском владом, али и са институцијама БиХ, тражи одговоре за одређена проблематична питања. Врло често немамо саговорника и не успијевамо да искомуницирамо ту своју жељу“, нагласила је Цвијановићева.

Према њеним ријечима, један од проблема који је и сад видљив јесте апсолутна немогућност расподјеле средстава за путарине, иако се то односи на Реформску агенду, а и много енергије је потрошено да се дође до закона о акцизама.

„Иако имамо уговорну обавезу према Европској банци за обнову и развој /ЕБРД/, дођете у ситуацију да се тамо негдје акумулира 100 милиона КМ успаваног и лијеног новца, који лежи на неком рачуну само зато што се ви не можете договорити да треба да наставите распоређивати средства по основу постојеће одлуке“, навела је премијер Српске за РТРС.

Она је додала да је став Српске да се, ако некад сазрије вријеме, договори нека друга формула за расподјелу средстава, и није проблем да се сједне и разговара.

„Ово је земља која обожава блокаде, да блокирате једни друге, да одузимате од грађана, од институција, да тјерате мак на конац. Ово је штета која је директно проузрокована и у Федерацији БиХ, не само Српској“, навела је Цвијановићева.

Она је додала да је трећи примјер проблема тотална блокада „Електропреноса“, као заједничке компаније два ентитета, гдје је капитал Републике Српске 41,11 одсто.

„Желимо да се реализују пројекти и инвестиције, јер смо за то дали одобрења. Изгласали смо одређене ствари, направили листу пројеката и онда неко то заустави јер је незадовољан неким кадровским рјешењима“, рекла је Цвијановићева.

Она је напоменула да је неопходно пустити инвестиције да теку, да се занавља структура, јер је сада скоро 60 радника овог предузећа отишло у пензију, а не могу се примити људи, од електричара до неких других који су неопходни да систем функционише.

„Када је ријеч о `Електропреносу`, ми смо на Влади донијели сет закључака и сад ћемо као акционар направити и послати захтјев и Управном одбору и управи предузећа да нас тачно извијесте о статусу сваког блокираног пројекта, а при том ћемо изразити интересовање за пројекте који треба да буду реализовани на територији Републике Српске, а заустављени су“, поручила је Цвијановићева.

Влада Српске, каже Цвијановићева, хоће да зна ко је зауставио те пројекте, зашто су заустављени, у којем статусу се налазе, докле се дошло са процедуром, на који начин је шта блокирано, који су то износи и шта они значе за преносни систем, али и за грађане и индустрију Српске, те да се утврди одговорност за то.

Цвијановићева је нагласила да је у БиХ све мање воље да се разговара и да се траже одређени одговори за поменуте проблеме.

„У нашем је интересу да се реализује што више пројеката на територији и једног и другог ентитета. Заинтересовани смо да прича око изградње ауто-путева иде даље, не желимо да то неко блокира. Заинтересовани смо да се деси права модернизација наших регионалних, магистралних и локалних путева и не желимо да било ко то блокира“, навела је Цвијановићева.