Предсједник Републике Српске Милорад Додик на почетку говора подсјетио је на први Устав Републике Српске, који је донесен 28. фебруара 1992. године под називом Устав Српске Републике Босне и Херцеговине, док је назив Република Српска званично проглашен 12. августа 1992. године.
„Обиљежавамо датум кад је створена, настала и упутила се у тежак живот Република Српска“, рекао је Додик.
Каже да је из захтјева за слободом, створена Српска, чији опстанак више није упитан.
„Република Српска ових 26 година разумјела је као пут кретања ка својој трајности. Научили смо да Срби гдје немају државе, немају ни слободе“, казао је Додик.
Предсједник је рекао да Српској нико не може забранити ни да сарађује са Србијом, те да је јединство најважније.
„Ми нисмо и не долазимо из Босне. Ми смо Срби, частан народ, са историјом која не може да буде окаљана. На том путу су многи притисци, али не смијемо и нећемо да поклекнемо пред захтјевима да се одрекнемо историје. Издржала је Република Српска и рат, али и много тежи период послије рата“, навео је Додик.
Он каже да само воња и жеља за слободом, Републику Српску је одржала.
Као домаћин пријема ријечи добродошлице упутио је и директор Представништва Републике Српске у Београду Млађен Цицовић.
„Поздрављам вас са осјећањем поноса, јер се данас овдје, славећи Дан Републике Српске и обиљежавајући годишњицу првог Устава Републике Српске, истовремено сјећамо и великих побједа српске војске у Првом свјетском рату“, рекао је Цицовић.
Он је истакао да ове побједе и данас показују да српски народ само у саборности и јединству може успјешно сачувати и одбранити право на слободу, национални идентитет, српски језик и писмо, културу и традицију и вјеру православну.
Благослов скупу дао је патријарх српски Иринеј.
Нагласио је да је Српска данас многима трн у оку, али да је она дио историје и да овакав поредак омогућава опстанак и Републике Српске и свих народа који у њој живе.
Српски патријарх истакао је да је српски народ имао државу од почетка историје, знао је шта су устав и државни закони, научио да их поштује.
„На част и радост предсејднику Републике Српске Милораду Додику и народу, честитам доношење Устава Републике Српске! Представницима Републике Српске, народу српском и свим житељима Српске желимо свако добро и напредак у свему доброме, прије свега слогу, братску и хришћанску љубав. Живејла Република Српска! Живјела Република Србија на многаја љета!“, поручио је патријарх Иринеј.
Предсједница Владе Србије Ана Брнабић рекла је да јој је изузетно задовољство да у име Владе, али и као изасланик председника Србије Александра Вучића, може да каже да је ово за њу један од најљепших дана.
Брнабићева, наводећи да је данас била у Бањалуци и са колегама и пријатељима из Владе Републике Српске разговарала о никад већем броју заједничких пројеката чија је реализација у току или ће бити реализовани.
Она је оцијенила да о никад бољим специјалним везама Србије и Републике Српске свједочи и осма заједничка сједница двије владе, одржана крајем прошле године, као и предстојећа која ће бити одржана у Требињу.
Брнабићева је указала да је Србија, захваљујући храбром вођству Вучића као премијера претходне Владе, успјела да оствари макроекономску стабилност, направи финансијску консолидацију и има здрав буџет и основе за даљи раст и развој, што јој је омогућило да помаже свом народу и ван граница.
„То нам је омогућило да помогнемо нашој браћи и пријатељима, нашем народу и ван граница Србије и да 2015. године донирамо пет милиона евра за Сребреницу и прошле године још 5,5 милиона евра за вртиће, школе, путеве, студентске домове и друго у Републици Српској, али и општинама у Федерацији БиХ где живи наш народ“, рекла је Брнабићева.
Пријему су присуствовали и предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић, званичници Србије и Српске, представници дипломатског кора у Београду, личности из јавног и културног живота Србије и Српске.
У умјетничком дијелу програма учествовали су Гудачки састав Бањалучке филхармоније и солисти Валентина Милекић, Кристина Ивановић, Ана Марковић Малбаша и Синиша Пајић.
У Београду је данас промовисан и Први том енциклопедије Републике Српске. Академици САНУ, као рецензенти, помогли су настанку овог капиталног дјела у коме је на 783 стране обрађено око 1.500 одредница које се односе на процесе, догађаје и личности важне за историју Републике Српске.
Предсједник Академије наука и умјетности Републике Српске Рајко Кузмановић раније је изјавио да је изузетно важно да се у Београду свечано обиљежи Дан Републике Српске и Дан доношења њеног Устава и пошаље порука да је Српска трајна категорија, основана на битним елементима, одбрањена у току рата, а данас се изграђује и чини просперитетнијом.
На 26 годишњицу доношења највишег законодавног акта, истакнуто је да је улога парламента била одлучујућа у оснивању Српске. Донесен демократски, највиши уставноправни акт Српске, мијењан је и допуњаван 17 пута. Донесена су и 122 амандмана. Јединством свих 77 посланика тадашње Скупштине усвојени су сви конститутивни акти Републике Српске – Декларацију и Устав и Уставни закон.