Предсједник Актива жена СНСД-а Бијељина Тања Бошњаковић рекла је Срни да је потребно подићи свијест о томе да жене трпе разне облике насиља – на послу, у друштву, а посебно у породици.
„Свакодневно слушамо да се дешава насиље над женама које неријетко заврши трагичним исходом. Податак да је у 10 мјесеци ове године само у Републици Српској настрадало шест жена управо због насиља у породици је недопустив“, рекла је Бошњаковићева.
Она је истакла да се сви требају укључити у борбу против ове појаве јер то није проблем само појединих породица, него цијелог друштва које иде у погрешном правцу, а то је могуће промијенити заједничким снагама.
„Вјерујем да 90 одсто жена у Републици Српској трпи неки вид насиља у породици. Страх, срамота, превелика љубав према дјеци, економска зависност, страх од смјештаја у неку од установа разлог је зашто жртве насиља не говоре о томе“, рекла је Бошњаковићева.
Потпредсједник Актива жена СНСД-а Славица Лукић рекла је да је све више насиља у породици и ту проблематику треба ријешити законски, али и непрестано указивати јавности на овај проблем.
Директор Опште болнице „Свети врачеви“ у Бијељини Синиша Максимовић рекао је да је проблем насиља у породици веома заступљен у нашем друштву, у свим његовим категоријама, присутнији него што се генерално мисли.
„Насиља у породици има и у руралним срединама, али и у центру града, и у сиромашним породицама и у оним са факултетским дипломама. Ми ћемо указивати на ове случајеве и процесуирати их“, рекао је Максимовић и осудио сваки облик насиља над женама, дјецом, али и мушкарцима.
Он је указао да починиоци насиља, осим што чине огромну штету жртавама, штете и свом здрављу, првествено психичком.
У оквиру трибине, предавање „Родно засновано насиље – кораци препознавања, примјери из праксе“ одржала је Радмила Жигић из Фондације „Лара“, дугогодишњи новинар и активиста за права жена која је учествовала у активностима које су допринијеле отварању двије сигурне куће.
Она је рекла да ће некадашње удружење жена „Лара“, а данас Фондација „Лара“, наредне године обиљежити 20 година активности у вези са оснивањем сигурних кућа.
Жигићева је подсјетила да су 1998. године успјели отворити сигурну кућу за жртве трговине људима, а након тога су, захваљујући између осталог и активностима „Ларе“, угашене јавне куће.
Потом је услиједило отварање сигурне куће за жртве насиља у породици, која и данас функционише.
„Жене које нам долазе никад не трпе само један облик насиља него више – физичко, психичко и економско насиље, пријетње, застрашивања, сексуално злостављање и друго“, рекла је Жигићева.
Жигићева каже да жене које трпе насиље немају капацитета да оду из заједнице у којој живе и ту им је потребна помоћ друштва – да обезбиједе услове да напусте окружење у коме су малтретиране.
Једно од рјешења, каже Жигићева, је њихово смијештање у сигурну кућу, али ове жене треба охрабрити и пробудити у њима предузетнички дух како би се могле издржавати и напустити ту заједницу.