Представљајући Програм економских реформи Републике Српске за период 2018-2020. посланицима у Народној скупштини Српске, Цвијановићева је нагласила да ће стање укупног, односно јавног дуга у односу на БДП у 2018. години износити 52,7 одсто, односно 41,6 одсто, у 2019. – 48,9 одсто, односно 38,1, а у 2020. години 45 одсто, односно 34,7.
Мјерено индексом потрошачких цијена, након дефлације од 1,2 одсто у 2016, процјењује се да ће ова година завршити са растом потрошачких цијена од 0,7 одсто, док се у ЕУ очекује раст цијена од 1,8 одсто.
Кад је ријеч о просјечној нето плати, каже премијер Српске, она је у 2016. износила 836 КМ, у 2017. – 830, док ће, према пројекцијама, у 2018. износити 837 КМ, 2019. години 844, те 2020. – 853 КМ.
Цвијановићева је нагласила да су наведени показатељи остварени у неповољном политичко-економском контексту, уз блокаде на нивоу Сарајева од укупно 748 милиона КМ из различитих извора као што су аранжмана са ММФ-ом, неколико програма Свјетске банке, средстава ЕБРД-а и акциза, намијењених Републици Српској било њеном буџету, било као подршка изградњи саобраћајне инфраструктуре или јачању банкарском сектору или као подршка новом запошљавању у реалном сектору.
„И поред изостанка ових средстава, Влада Републике Српске редовно је извршавала све своје обавезе према буџетским корисницима и сервисирала дуг. И не само да су задржана сва социјална права и да нису умањивана, већ се Влада опредијелила и за одређена повећања тих права, као и за увођење неких нових као што је, на примјер, накнада за незапослене породиље почевши од 2018. године у мјесечном износу од 405 КМ. Настојали смо да побољшамо и материјални статус рањивих категорија становништва“, истакла је Цвијановићева.
Кад је ријеч о пензионерима, Цвијановићева је у обраћању посланицима у Народној скупштини Републике Српске подсјетила да ће, уз планирано додатно повећање пензија од другог квартала 2018. године, бити остварено укупно повећање пензија од близу 17,5 одсто у периоду од нешто више од три и по године.
„Такође, од почетка 2016. године пензионерску популацију смо додатно заштитили кроз увођење у буџет и трезорску исплату пензија чиме се гарантује њихова редовност, али и приоритет у односу на друга буџетска плаћања. Нису далеко године кад су пензионери чекали у неизвјесности кад ће почети и кад ће бити окончана исплата пензија, а данас имамо ситуацију да она почиње и који дан раније, а исплата се реализује у свега неколико дана“, нагласила је премијер Српске.
Говорећи о борачкој популацији, Цвијановићева је навела да ће, уз планирано повећање основице од два одсто за породичне и личне инвалиднине у 2018. години, укупно повећање остварено у ових неколико година износити 16 одсто.
Она је додала и да је за стамбено збрињавање породица погинулих бораца и ратних војних инвалида до сада утрошено око 150 милиона КМ, те да су направљени значајни помаци кад је ријеч о запошљавању дјеце погинулих бораца.
„Када говоримо о положају пољопривредника, први пут имамо ситуацију да се све обавезе редовно извршавају без било какавих заостатака и дуговања. Такође, први и једини у регији изашли смо са одређеним сетом мјера за превазилажење овогодишње тешке суше. Треба подсјетити и да смо након велике поплаве 2014. године, која је изазвала штету у висини цијелог годишњег буџета, према оцјени међународних организација, креирали најконзистентнији програм подршке поплављеном становништу, пољопривреди, привреди и за обнову инфраструктуре у цијелој регији“, нагласила је Цвијановићева, додавши да ови подаци показују тежину времена у којем је Влада Српске функционисала и доносила одлуке, те да је упркос томе остварила добре резултате.
Упркос бројним изазовима, каже Цвијановићева, постигнут је и споразум са синдикатом о измирењу старих обавеза по основу накнада из колективног уговора које се односе на превоз радника, отпремнине, јубиларне накнаде, као и накнаде за рођење дјетета или смрт члана породице, и да ће, уз редовно измирење свих текућих обавеза, и ове репрограмиране обавезе бити у потпуности извршене у првом кварталу наредне године, што значи неколико мјесеци раније него што је планирано.
Она је нагласила да, иако плате у јавном сектору стагнирају, плате буџетских корисника у Републици Српској су за сваку појединачну категорију и даље веће у односу на регију, а упоредиве са ФБиХ.
Говорећи о сарадњи Владе са послодавцима и пословном заједницом, Цвијановићева је рекла да имају интензивну комуникацију, те да су већину њихових захтјева уврстили у план реформи за наредни трогодишњи период.
„И претходних година, упркос кризи, на различите начине интервенисали смо тако што смо, на примјер, увели неопорезиви дио дохотка у износу од 200 КМ, чиме је у привреди остало више од 90 милиона КМ. Исто тако, задржали смо умањену основицу за обрачун пореза и доприноса за запослене у индустрији текстила и обуће чиме је обезбијеђено проширење активности, као и броја запослених у овој области, увели смо систем мултилатералне компензације и цесије како би се смањила неликвидност у приватном и јавном сектору и до сада је компензовано 553 милиона КМ“, додала је Цвијановићева.
Осим тога, каже она, извршена је анализа и израђен регистар парафискалних намета с циљем њихове редукције, што ће бити урађено кроз систем дефинисаних мјера у наредном периоду.
„Кроз Акциони програм запошљавања Владе Републике Српске, за који смо на годишњем нивоу издвајали око 16 милиона КМ, значајно је подстакнуто запошљавање у реалном сектору, али и социјално угрожених категорија који нису конкурентни на тржишту рада“, рекла је Цвијановићева, најавивши додатне олакшице за реални сектор које ће бити обезбијеђене и кроз потпуну рефундацију трошкова трудничког боловања, односно породиљског одсуства за запослене породиље.
Она је навела да Влада сматра да са социјалним партнерима треба постићи споразум о повећању минималне плате и о Општем колективном уговору, као и да пажњу треба усмјерити на повећање броја радних мјеста у реалном сектору и повећање плата у привреди, што уз већу одговорност и ефикасност јавног сектора, те заштиту социјалних категорија, остаје приоритетан циљ и овог програма економских реформи.