Она је поновила став ове странке да питање војне и друге имовине треба ријешити јединственим законом.
У изјави за Срну Мајкићева је изразила разочарење што на посљедњој сједници Представничког дома у одсуству посланика СНСД-а нико од осталих посланика из Републике Српске није реаговао на Извјештај Правобранилаштва БиХ за прошлу годину који је потписао правобранилац Млађен Мандић, кадар СДС-а, а у којем се говори и о књижењу војне имовине, те што су га подржали на гласању.
Мајкићева је истакла да је Правобранилаштво БиХ у извјештају навело да је по захтјеву и у сарадњи са Министарством одбране започело поступак књижења перспективне војне имовине у корист БиХ на основу одлука Предсједништва БиХ којима су утврђене 63 локације неопходне систему одбране земље, а што је један од предуслова за активирање Акционог плана за чланство у НАТО.
„У којој се то земљи може извршити књижење имовине на основу одлуке, ма чија она била, без одговарајућег закона“, пита Мајкићева упозоравајући да одлука не може представљати правни основ.
Она је подсјетила да је Републичка управа за геодетске и имовинско-правне послове Српске, свјесна одговорности, одбила захтјев Правобранилаштва БиХ за књижење перспективне војне имовине на Министарство одбране, јер за то нема законског основа као ни подршке институција Републике Српске, које су досљедне у ставу да је имовина која се налази на подручју Републике Српске њено власништво.
Према њеним ријечима, захтјев за књижење ове имовине на Министарство одбране стигао је из Правобранилаштва БиХ након што је Апелационо одјељење Суда БиХ потврдило пресуду овог суда да војна имовина у Хан Пијеску, површине око 11.000 метара квадратних, буде књижена на БиХ.
„Радио-релејно чвориште у Хан Пијеску проглашено је за једну од 17 перспективних локација, док је касарна означена као неперспективна“, објаснила је Мајкићева.
Наводећи да радио-релејно чвориште Велики Жеп обухвата много већи простор него што је потребно за његову функцију, Мајкићева је додала да је ријеч о простору покривеном најквалитетнијом шумом.
„Министарство одбране, односно његов сектор логистике, није смањио ту парцелу на површину довољну за потребе радио-релејног чворишта, него је она задржана у цијелости, чиме Министаство одбране покушава да се домогне и онога што не би требало да очекује да му припадне“, упозорила је Мајкићева.
Питајући правобраниоца БиХ на основу чега Правобранилаштво доноси одлуке о књижењу Мајкићева је истакла да је став Владе Републике Српске да нема расподјеле ни књижења све док се не усвоје критеријуми за расподјелу цјелокупне војне и државне имовине, одонсно све док се не усвоји закон и не закључи споразум о расподјели између ентитетских влада и Савјета министара БиХ.
„Правобранилаштво БиХ се у задње вријеме позива на Споразум о сукцесији и на тај начин показује елементарно незнање – војну имовину третира као имовину БиХ негдје у иностранству. То није начин на који се овај посао може завршити и наш је приједлог био да се ово питање поново стави на сто и да се о њему постигне договор кључних политичких актера, чиме би се показала озбиљност, одговорност и политичка зрелост. Не постоји други начин за рјешавање овог комплексног питања“, закључила је Мајкићева.
Она је подсјетила да је питање државне и војне имовине актуелно још од 1995. године и да за све ово вријеме Парламентарна скупштина, и поред бројних покушаја, није донијела закон који би ријешио овај проблем, јер бошњачки политичари никада нису прихватили расправу о томе сматрајући да сва непокретна имовина припада искључиво БиХ.
„Тако се од 2010. године у БиХ води прави грунтовски рат, у који су били укључени многи – почевши од оне чувене комисије за државну имовину на нивоу БиХ, ентитети, Савјет за имплементацију мира, ОХР… И поред свих њих, нисмо дошли до закона нити смо добили правни основ за књижење перспективне војне имовине“, констатовала је Мајкићева.
Она је додала да је невјероватно да Правобранилаштво БиХ у вези са перспективном војном имовином константно упозорава Републичку управу да је непровођење пресуде Суда БиХ у вези са локацијом у Хан Пијеску кривично дјело.
„Тиме се врши притисак на ову институцију Српске и поред одређених мањкавости у самој пресуди која је због тога неспроводива“, констатовала је Мајкићева.
Када су у питању остале локације перспективне имовине у Републици Српској, она је навела да је до сада запримљено 11 захтјева за књижење и нагласила да ће се са њима поступати у складу са законодавством Републике Српске.