Говорећи на панелу „ЕУ – пут у /не/извјесност“ у оквиру „Јахорина економског форума 2017“, Цвијановићева је рекла да су, осим БиХ, заједно на путу ка ЕУ и остале земље западног Балкана.

Она је оцијенила да прича о проширењу ЕУ није иста данас као када су се ка чланству у Унији кретале земље Средње Европе и балтичке земље.

„Према мом мишљењу, ЕУ сада има пристојну фасаду, али има неколико пукотина у темељима. Не мислим да ће нестати, прије да ће бити модификована и да ће добити слојевиту организацију, у чему видим шансу за земље западног Балкана“, истакла је Цвијановићева.

Предсједник Владе Српске оцијенила је да пренормираност ЕУ, односно постављање правила изнад држава, није будућност овог савеза.

„Подржавам да се врати дио надлежности државама чланицама. Наравно да смо сви јачи кад смо дио групације, али постоје и дефицити ЕУ који не могу да преживе неко ново вријеме и нова правила“, закључила је Цвијановићева.

Она је изразила сумњу да је рецептура коју је поставила ЕУ за кретање земаља региона ка њеном чланству права и као примјер навела најновију ситуацију у Македонији.

„Ради се о земљи која је дуже од 11 година у статусу кандидата за ЕУ и још није успјела да добије датум за преговоре, а камоли да их почне. Сад тамо имамо апсолутну нестабилност, готово хаотичну ситуацију, која може да утиче на стабилност и осталих земаља са овог простора“, истакла је Цвијановићева.

Према њеним ријечима, на примјеру Македоније видљиво је да је ЕУ требало да осмисли другачији приступ, а не да одмах поставља блокаде.

Цвијановићева је указала и на потпуно другачији приступ који је ЕУ имала према Македонији и БиХ.

„У Македонији је ЕУ тражила децентрализацију полиције и јавне управе, а у БиХ се тражи њихова централизација“, рекла је Цвијановићева, констатујући да се ради о неконзистентности и доказу вишеструких стадарда ЕУ у региону западног Балкана.

Истичући да је ЕУ, када је ријеч о БиХ, направила безброј грешака, предсједник Владе Српске као једину добру ствар навела је Реформску агенду и механизам координације.

„Још 2016. године смо то тражили, а у међувремену смо изгубили вријеме за реформе“, рекла је Цвијановићева, оцијенивши да је дио проблема у технократама из ЕУ који се упуштају у политичке процесе у БиХ.

Када је у питању Република Српска, она је истакла неке њене предности за пословање у односу на поједине земље ЕУ.

„Процедуре за отпочињање бизниса у Српској трају три дана, у Федерацији БиХ 53, а у Италији три мјесеца“, прецизирала је Цвијановићева.

Она је додала да је електрична енергија у Српској 113 одсто јефтинија него у Хрватској, а да је само у Србији јефтинија, и то када је ријеч о електричној енергији за домаћинства.

Цвијановићева је закључила да, упркос томе што ЕУ више није једнако привлачна као раније, не постоји друга замјенска формула за чланство у Унији.

„Вјерујем у Европу и ЕУ, али нисам сугурна да ће се брзо излијечити од болести“, рекла је Цвијановићева, изразивши увјерење да ће ЕУ морати да буде реструктурисана тако да дозволи слободу својим чланицама.

Када је ријеч о изласку Велике Британије из ЕУ, Цвијановићева је истакла да повратка нема и да је трасиран правни пут за њен излазак из чланства Уније.

„Изласком Британије губи се политичка димензија ЕУ“, закључила је Цвијановићева.

Представник Европске банке за обнову и развој /ЕБРД/ Ијан Браун рекао је да Реформска агенда представља оптимизам и да су остварени значајни кораци у њеној реализацији.

Према његовим ријечима, идеја ЕБРД-а је да у БиХ изгради тржишну привреду.

„Радимо на изради петогодишње стратегије БиХ, а фокус је на јачању привредног сектора, инфраструктури и `зеленој енергији` – обновљивим изворима енергије и повећању енергетске ефикасности. Спремни смо да инвестирамо у те три области“, истакао је Браун.

Један од учесника панела био је и новоименовани амбасадор Италије у БиХ Николо Минаси, који је рекао да ће министарски самит земаља Балкана и земаља укључених у Берлински процес, који треба да буде одржан у јуну у Трсту, бити прилика за дискусију о заједничкој будућности и корак ка потврђивању повезаности.

„Вјерујемо да ће тамо бити одобрени значајни пројекти за земље региона и БиХ“, додао је Минаси.

Дводневни „Јахорина економском форум 2017“ окупио је више од 400 учесника и око 80 панелиста.