„Ријеч је о међународном признању. Косово и Република Српска одличан су примјер двоструких стандарда Запада“, рекао је Додик за руски лист „Известија“.

Наводећи да би Република Српска могла функционисати у БиХ у складу са изворним Дејтонским споразумом, Додик је напоменуо да је Српска незадовољна својим практичним статусом у БиХ, због ревизије тог споразума током многих година, што изазива незадовољство народа.

„Осим тога, постоји огроман притисак Запада на Републику Српску. Желим да истакнем да ми нисмо авантуристи, залажемо се за мир и стабилност, али желимо да ријешимо питање нашег статуса и наших права“, истакао је Додик.

Истичући да Запад није спреман да призна кривицу за кршење Дејтонског споразума најчешће у корист муслимана у БиХ, Додик је напоменуо да тражи да се преиспита таква политика, те да ће СНСД, чији је предсједник, на прољеће наредне године на страначком конгресу размотрити докле се са тим стигло.

„Осим политичког дијалога са Западом и представницима у БиХ, ми других инструмената немамо“, рекао је Додик.

Коментаришући могућност уједињења Срба у једну државу у историској перспективи, Додик је подсјетио на велика страдања Срба у 20. вијеку, истичући да је српски народ раздијељен /у више држава/, те да је потребно сачинити концепцију интегративних процеса Срба.

„То је задатак српске политичке елите за сљедећи вијек – радити на интеграцији српског народа“, истакао је Додик, који је изразио сумњу да би ЕУ могла да буде излаз за интеграцију Срба, наводећи да Унији пријети распад.

На питање могу ли Срби на Косову рачунати на подршку Републике Српске у случају сукоба у јужној српској покрајини, Додик је истакао да се јединство Србије и Републике Српске не доводи у сумњу и да Српска на исти начин доживљава проблем Косова као и Србија.

„Надам се да сада оружани сукоб није могућ. А ако говоримо о неким хипотетичким ситуацијама, увијек ћемо бити заједно са Србијом“, рекао је Додик.

Он је додао да су активности Републике Српске у БиХ усмјерене на непризнавање самопроглашеног Косова.

„Запад је прекршио међународно право у случају Косова и спроводи сасвим другачију политику према Косову и Републици Српској, иако је, генерално, ријеч о сличним примјерима“, рекао је Додик.

Говорећи о очекивањима од политике новог америчког предсједника Доналда Трампа и да ли планира са њим сусрет, Додик је рекао да је Српска за нормализацију односа са САД и да је спремна да води дијалог са Американцима и разматра било која питања.

На питање да ли Републике Српска, у оквиру БиХ, жели да допринесе обнављању дијалога између Москве и Вашингтона, Додик је рекао да поздравља свако побољшање односа између Русије и САД, али да тим државама нису потребни посредници.

„Када се говори о мјесту могућег сусрета Владимира Путина и Доналда Трампа, слиједе се неки локални циљеви. БиХ нема тих ресурса. Али, надам се да ћемо у блиској будућности бити свједоци сусрета Путина и Трампа, који ће се позитивно одразити на руско-америчке односе. Када се Москва и Вашингтон договоре, и нама ће бити много лакше“, рекао је Додик.

Што се тиче кризе у Македонији, Додик каже да, ако почне сукоб у Македонији, то ће бити веома опасно за цијели Балкан и може да се заврши распадом државе.

Он је оцијенио да је Македонија у веома сложеној политичкој ситуацији и да је ту ријеч, не само о унутрашњем сукобу, него и о спољном фактору, наводећи да Запад покушава да утиче на ситуацију и да годинама Албанце у Македонији подстрекава да користе методе сличне косовским.

„Ми се залажемо за очување мира и надамо се да ће се ситуација ријешити конструктивним дијалогом унутар земље, без мијешања спољних фактора“, истакао је предсједник Српске.

Коментаришући ситуацију у вези са Кримом, Додик је рекао да је Крим приступио Русији на основу референдума и да вољу народа треба поштовати, а да питање република ДНР и ЛНР треба да се ријеши дијалогом, али да је могуће да је будућност тих република такође повезана са Русијом.

„Запад не признаје вољу народа на Криму, а признаје вољу политичке елите на Косову, гдје референдум чак није ни одржан“, рекао је Додик, наводећи да је тешко предвидјети акције Запада, који воли двоструке стандарде.

Када је ријеч о антируским санкцијама, Додик сматра да је кључно питање однос Русије и САД, те подсјећа да се многе европске земље залажу за укидање тих санкција и да такво расположење расте.

Он је нагласио да је, зато, укидање санкција Русији у интересу Европе и навео да је Запад покушао санкцијама економски да ослаби Русију, али су сами претрпјели економске губитке, док је Русија ојачала привреду и ништа није изгубила.

Додик је истакао да Срби сматрају Русију поузданим пријатељем којем се могу обратити у најтежим тренуцима.

„Срби воле Русију и руску браћу“, рекао је Додик, наводећи да је за Републику Српску Москва пожељан и поуздан партнер и да жели да са њом развија билатералну сарадњу.