Додик: Eкономски оквир за БиХ никадa није договорeн

17.03.2017 Актуелно

„Нисмо смјели много тога урадити, морали смо да заштитимо своју производњу. Све што смо предлагали да би заштитили економски простор који се зове БиХ никада нисмо сјели и о томе разговарали. Нема адекватног саговорника о овим темама“, нагласио је Додик.

Он тврди да је увијек наишао на затворена врата код политичара у Сарајеву који су, и ако им се нешто свиди, прво трчали у амбасаде, које су то одбијале.

Додик је за Фејс ТВ најавио да ће Српска у 10 општина издвојити по 20-30 милиона КМ и направити десетак фабрика, иако се Међународни монетарни фонд /ММФ/ противи томе да држава прави фабрике.

Он је истакао да је ММФ у БиХ наметао одређена рјешења међу којима је и убрзана приватизација.

„Срби, Хрвати и Бошњаци затечени су захтјевом да у најгорем тренутку, три године послије рата, буде спроведена убрзана приватизација, која је била лоповска и шпекулативна. Та приватизација је смањила нашу привредну активност“, рекао је Додик.

Према његовим ријечима, ММФ и Свјетска банка тада су тражили хитну приватизацију свега и свачега, чиме је уништена привредна база. „Дали смо разним шпекулантима и лоповима да купују по 10-15 фирми на начин који није могао да получи никакав резултат. Умјесто да се ишло постепено добили смо пљачкашку и веома лошу приватизацију у цијелом региону“, тврди Додик.

Говорећи о буџету Републике Српске, он је нагласио да је циљ да се он из реалног сектора пуни 35 одсто.

„Биџет Републике Српске је у времену када сам ја био предсједник Владе или предсједник Српске повећан неколико пута. Када сам први пут дошао на чело Владе буџет је био 280 милиона, а данас је 3,1 милијарде. Домаћи производ тада је био 1,4 милијарде, а данас је 9,5 милијарди“, подсјетио је Додик.

Он је оцијенио да је ремек дјело то што је Република Српска, у условима у којима је егзистирала све ово вријеме, очувана и што има овај ниво надлежности и економских активности.

Према његовим ријечима, БиХ има поданике у заједничким институцијама који само чекају шта ће им рећи у западним амбасадама шта смију, а шта не смију да ураде.

„Имате људе који су спремни да изврашавају само оно што стране амбасаде наруче да се ради. Најчешће имате аналитичаре који су поборници политике западних амбасада, јер их они плаћају“, истакао је Додик.

Он је упитао како је могуће да БиХ буде успјешна земља када њоме руководе странци који се овдје вјежбају.

Додик је најавио да ће Република Српска да донесе закон да невладине организације морају да прођу одређену процедуру у јавности, што подразумијева да ће морати да пријављују своје активности и изворе средстава.

„Невладине организације обично у БиХ раде на бази прикупљених средстава од влада дугих земаља, а називају се невладине организације. Зар је могуће да овдје нема неки одбрамбени механизам у том погледу. Држава је живи организам и мора да доноси мјере које ће да је бране“, нагласио је Додик.

Архива