На питање Срне шта се дешава са Реформском агендом и аранжманом са ММФ-ом у најављеној ситуацији да парламент БиХ неће имати већину, односно да неће бити законодавне активности због једностраног и ванинституционалног дјеловања бошњачког члана Предсједништва Бакира Изетбеговића приликом подношења захтјева за ревизију пресуде против Србије пред Међународним судом правдом, Цвијановићева је рекла да ће у таквим околностима Влада Републике Српске наставити да ради на Реформској агенди, али ће је третирати као своју Економску политику.

„Тај посао обављаћемо потпуно одвојено од осталих нивоа власти у БиХ, дакле, самостално. Мораћемо дефинисати и алтернативна рјешења за активности које је требало да проведу остали нивои власти, посебно тамо гдје су неке наше мјере условљене поступањем нивоа БиХ“, појаснила је премијер Српске.

Када је ријеч о условљавању од ФБиХ да се уђе у редефинсање коефицијената за расподјелу индректних прихода прије усвајања Закона о акцизама, Цијановићева је нагласила да је Српска направила већ довољно уступака, те да нема намјеру да то више ради.

„На примјер, прихватили смо да у Писму намјере стоје само акцизе намијењене за путеве и аутопутеве, док се у Реформској агенди помињу и оне за здравство.
Али, ако нема аранжмана са ММФ-ом, за Владу Републике Српске биће релевантно само оригинално рјешење, а не парцијално, што значи акцизе и за једну и за другу намјену“, навела је Цвијановићева.

Она је нагласила да ће то бити званични став Владе Републике Српске, јер тако пише у Реформској агенди, а да ли ће га ниво БиХ усвојити за мјесец, за неколико година или никад, то је неважно.

„Што се тиче теме усклађивања коефицијената, то нема везе са овим прегледом ММФ-а. Али, ако ћемо се бавити тиме, онда ћемо причати и о дуговањима Федералног завода ПИО/МИО према Фонду за пензијско и инвалидско осигурање Републике Српске. Не можемо се селективно бавити само темама које су интересантне за ФБиХ, а гурати под тепих теме које су битне за Републику Српску“, поручила је предсједник Владе Српске.

Она је појаснила да је ријеч о акумулираном дугу који је премашио милијарду КМ, а односи се на пензионере који су пензије зарадили на простору ФБиХ, али она одбија да их исплаћује све вријеме након рата, чак упркос и пресудама судова и Дома за људска права.

„Некада је тај број износио и до 35.000 корисника, а данас је то око 23.000 пензинера, за које Република Српска мјесечно издваја око 6,3 милона КМ, односно око 76 милиона КМ годишње. Ако узмемо у обзир да у Републици Српској за исплате пензија мјесечно издвајамо око 83 милиона КМ, а да нам ФБиХ на годишњем нивоу ФБиХ дугује тих 76 милиона и томе додате износ који ми издвајамо за кориснике у ФБиХ, то значи да нас сваке године оштете за износ једне цјелокупне мјесечне пензије“, прецизирала је Цвијановића.

Или једноставније речено, истакла је она, да ФБиХ извршава своје обавезе, Република Српска би могла повећати пензије за седам до осам одсто или исплатити свим пензионерима додатну, тринаесту пензију годишње без икаквих проблема.

„Ми смо те пензионере, које је ФБиХ одбацила као грађане другог реда и оставила без икаквих људских права преузели у свој пензиони систем, јер је то било и хумано и људски оправдано, иако га је додатно оптеретило све ове године“, навела је предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић.