Он је у традиционалном интервјуу за „Глас Српске“ поводом Дана Републике истакао да народ у Српској мора остати окупљен око 9. јануара.
– Свако на свој начин треба да покаже однос према Републици. Позивам све да 9. јануара ураде нешто што ће им испунити душу и покажу да су схватили да су дио велике жеље и љубави и велике Српске која слави свој дан. То може свако од нас учинити истицањем заставе на кући, испијањем чаше шампањца или наше домаће ракије. Пожелимо Републици Српској тог дана све најбоље – нагласио је Додик.
У каквој политичкој, економској и безбједносној ситуацији Српска улази у нову годину и слави 25. рођендан?
Политичко окружење око Републике Српске је и даље нестабилно, а посебно турбулентно је било у БиХ. Прошла година је почела снажнијим најавама дестабилизације од стране опозиције под утицајем међународног фактора који је очекивао бунт. Дошли су референдум и локални избори који су стабилизовали Српску у политичком смислу, учинили је институционално снажнијом и окупили је око идеје која се зове Република Српска и Дан Републике. На нивоу БиХ је настављен муслимански идеализам о томе да могу да имају БиХ и да њоме управљају и интервенционизам међународне заједнице. Политичка снага Републике Српске је ојачана, она је јача на крају 2016. него на почетку те године. У економском смислу Република Српска биљежи напредак видљив кроз повећање бруто домаћег производа за које очекујемо да ће бити настављено. Сачували смо ликвидност и остварили раст индустријске производње и броја запослених. Отворили смо Термоелектрану „Станари“, прву дионицу аутопута Бањалука – Добој од Добоја до Прњавора и многе привредне објекте и 2016. годину можемо прогласити успјешном. Република Српска је остала и безбједна захваљујући низу акција. Показали смо стабилност и институционалну снагу и доносили тешке одлуке које су биле готово на ивици подршке у региону, као што је одлука о референдуму. Не тече мед и млијеко, али нису се надвили ни црни облаци над Републиком Српском, како то неки покушају да представе. Српска је незаобилазни фактор политичких процеса у региону, а прије свега у БиХ, са јасном политиком коју ћемо наставити да водимо и ове године.
Борба за очување 9. јануара као Дана Републике обиљежила је цијелу прошлу годину. Да ли је Република Српска из ње изашла као побједник?
Они који су оспоравали 9. јануар су за све нас направили од њега мит. То је било контрапродуктивно за њих који су хтјели да га укину у нади да ће све у Републици Српској натјерати на послушност на основу имагинарне позиције да три странца и два муслимана одлучују шта ми треба да славимо. Да смо то прихватили, вјероватно бисмо дошли у позицију да оспоравају и Божић. Мислим да је озбиљна побједа овог народа чињеница да је изашао на референдум и да је гласао како је гласао и да је донесен Закон о Дану Републике Српске. Обиљежавање 9. јануара је потпуно легитимно и нема могућности да то било ко заустави. Нико не може из осјећаја људи избацити да је 9. јануар Дан Републике и спријечити да га славимо, свидјело се то некоме или не. Водићемо рачуна и о томе ко нам је дошао, а ко није и ко је честитао, а ко није.
Колико је за Српску и њен народ важан долазак предсједника Србије Томислава Николића и делегације Владе Србије на обиљежавање Дана Републике?
Србија је најважнији фактор за Републику Српску и наш народ. Она је матична земља српског народа и срећни смо када је она присутна у свему што нам је важно. Долази висока делегација Србије, њен предсједник, чланови Владе, патријарх српски и низ важних људи. То говори да Србија живи и осјећа Српску као дио свог националног и политичког бића. Међу гостима ће бити и наши међународни пријатељи и, вјерујем, дио амбасадора. Не очекујем да ће доћи неки из ЕУ, јер као и представници САД традиционално не долазе, али то ће само значити да нећемо ни ми имати потребу да уважавамо њихове празнике ако они неће наше. Мислим да тај паритет морамо да успоставимо.
Вјерујете ли да ће Уставни суд БиХ у скорије вријеме остати без страних судија и да ли, с обзиром на став СДА, постоји шанса да буде усвојен закон о Уставном суду који сте у начелу и договорили са Драганом Човићем?
Тај приједлог је резултат договора политичких странака из Републике Српске и треба да укључи у рад дио хрватских представника. Неће никоме бити лако објаснити у БиХ како то представници два конститутивна народа нешто желе, а трећи неће или не жели. Код усвајања закона биће веома важно понашање наших људи у заједничким органима. Ми то морамо прогласити питањем од највећег националног и виталног интереса. Ако то питање не може да буде на дневном реду, зашто би нас занимало иједно друго питање у БиХ? Мој приједлог ће бити управо то – ово је питање број један, друга морају да чекају. Република Српска ће се бранити и веома смо близу тога да у парламенту изгласамо одлуку да, ако Уставни суд одлуке доноси само гласовима троје страних и двоје бошњачких судија, те одлуке не прихватамо. Рећи ће, кршимо Дејтонски споразум, али ми ништа не кршимо, крше га они јер имамо странце у Уставном суду. Волио бих да ми неко покаже примјер да су странци гласали са Србима, а да није било гласова бошњачких и хрватских судија или са Хрватима да није било Срба и Бошњака. Само је могуће наћи оне у којима су странци гласали са Бошњацима.
Република Српска и овај рођендан обиљежава у знаку борбе за изворна рјешења из Дејтонског споразума. Има ли Република Српска снаге да истраје у томе и како гледате на њен тренутни статус у БиХ?
Сви релевантни фактори су већ рекли да је БиХ немогућа и експериментално ђубриште за недовршене међународне политичаре који покушавају да одрже неку причу о БиХ. Немамо никакве користи од БиХ. Она је немогућа земља, то су рекли други, само их цитирам, али тако и мислим. БиХ егзистира искључиво на илузијама Бошњака да могу да владају земљом, што је немогуће. То је одавно изгубљена битка и кључни фактор зашто БиХ и даље егзистира је међународни фактор или наша перцепција о њима. Морамо се трудити да јаче искажемо став, а не да слушамо шта кажу. Долази вријеме у коме је најважније да конципирамо нашу политику, а она је једноставна. Хоћемо корисну БиХ, ову и овакву нећемо сигурно и против ове ћемо се борити. БиХ која би била подршка нашем развоју не би представљала никакав проблем. Најбоље би било да дође до разговора и договора Срба, Хрвата и Бошњака како конципирати БиХ.
Много пажње изазвала је Ваша изјава да ће бити још референдума. О чему ће се грађани изјашњавати?
Има важних питања, али морамо да изградимо политички консензус о појединим. Република Српска, на примјер, није из Устава избрисала смртну казну као мјеру, а то су зауставили Бошњаци у Републици Српској који нису дали сагласност у Вијећу народа. Морамо да нађемо начин како то ријешити. Огромна већина жели да као главни град у Устав буде уписана Бањалука и вјероватно ћемо о томе морати да питамо народ. То су крупне и важне ствари за Републику и народ. Референдума нема ко да се плаши. Немамо намјеру да се бавимо авантурама. Када је ријеч о СНСД-овој резолуцији, ако буде шансе да идемо на референдум о самосталности, то ћемо урадити, али ако не буде у погледу окружења, нећемо бити ирационални, пролонгираћемо, али нећемо одустати од идеје. Како Велика Британија може рећи да излази из ЕУ? Зашто ми, ако Шкоти у Великој Британији имају фудбалску репрезентацију, немамо то право?
Драган Човић је најавио скоро рјешење случаја „Сејдић и Финци“. Да ли очекујете додатне захтјеве од Републике Српске, с обзиром на то да је то питање што се тиче Српске давно ријешено?
Не очекујем. Република Српска може само да се врати на почетну позицију и нисмо далеко од тога. Хтјели смо да будемо дио рјешења, спремни смо да промијенимо Устав и да се ријеч Србин замијени са ријечју један, али да остане непосредни избор члана Предсједништва БиХ.
Европски пут
У процесу европских интеграција предстоји испуњавање упитника Европске комисије. Да ли тај процес може релаксирати односе у БиХ или изазвати нове кризе?
Већ је јасно да нема договора о неким питањима као што је попис становништва и ту неће моћи бити јединственог одговора. Упитник ће зависити од тога да ли ће механизам координације заживјети онако како је дефинисан. Ако буде било каквих избјегавања или карикирања, Република Српска нема разлога да учествује у том процесу. Нисам против тога да Српска учествује у том процесу, нисам против давања одговора на упитник, али бисмо коначно морали да побјегнемо од онога што је стални притисак садашње администрације ЕУ. Морамо да причамо рационално о свему и да се вратимо себи. Велики доносиоци добрих намјера и идеја да би живот био бољи за десет, 15 или 50 година, а у суштини никада, нису најбоље рјешење. Сви они долазе због својих интереса. Ми у Републици Српској морамо конципирати политике јер је дошло такво вријеме и мислим да ћемо у наредним годинама покушати да окупимо релевантне факторе и да искључиво причамо о питањима која су важна за Српску и њену будућност.