У обраћању посланицима у Народној скупштини Цвијановићева је истакла да је Програм економских реформи документ који се израђује у складу са методологијом и смјерницама Европске комисије.
„Њиме су представљене мјере економске политике Владе Републике Српске, с том разликом што он садржи и средњорочни макроекономски оквир и оквир фискалне политике, те свеобухватни програм структуралних реформи“, навела је Цвијановићева.
Она је додала да сви нивои власти израђују овакве програме економских реформи који ће бити обједињени у оквирни документ за потребе процеса европских интеграција и достављен Европској комисији.
„Чињеница да документ који представља програм економских реформи Републике Српске усвајају Влада и Народна скупштина, одражава раније дефинисани став да Српска и њене институције морају бити јасно видљиве у цијелом процесу у складу са уставним овлашћењима и надлежностима којима располажу“, додала је Цвијановићева.
Представљајући Програм економских реформи Републике Српске за период 2017-2019. посланицима у Народној скупштини, Цвијановићева је рекла да у оквиру макроекономских кретања, који су детаљно приказани у овом документу, треба поменути и још неколико показатеља и трендова.
Према извјештају ММФ-а из октобра 2016. године, каже Цвијановићева, пројекција глобалног раста у 2016. години износи 3,1 одсто, а у 2017. години 3,4 одсто, док за БиХ пројектоване стопе раста за период 2016-2019. година износе три одсто, 3,2 одсто, 3,7 и 3,9 одсто.
Према пројекцијама Европске комисије из новембра 2016. године, економски раст у Европи биће настављен умјереним темпом. Очекивани раст реалног БДП-а у еврозони износи 1,7 одсто у 2016. години, 1,5 одсто у 2017. години и 1,7 одсто у 2018. години, док се у ЕУ очекује раст 1,7 одсто у ове године, 1,6 одсто у 2017. години и 1,8 одсто у 2018. години.
„Када говоримо о Републици Српској, у 2015. години остварен је реални раст БДП-а од 2,6 одсто, док је раст у прва два квартала 2016. износио 2,2 одсто, односно 1,8 одсто“, навела је премијер Српске.
Према њеним ријечима, индустријска производња са учешћем у БДП-у од 15,1 одсто у 2015. години остварила је раст од 2,7 одсто, док је само за девет мјесеци 2016. године остварен раст индустријске производње од седам одсто што је резултат повећане привредне активности, те пуштања у рад Термоелектране „Станари“.
Цвијановићева је додала да је у 2015. години забиљежен пад просјечних годишњих цијена од 1,4 одсто, колико је забиљежено и за девет мјесеци ове године.
Забиљежен је и благи раст просјечне нето плате у 2015. години, уз процјену да ће се задржати и у овој години на приближно истом нивоу, као и да ће расти у наредном периоду на износ од 843 КМ у 2017, 850 КМ у 2018. и 859 КМ у 2019. години.
„Имамо тренд смањења броја незапослених, уз истовремени раст броја запослених. На примјер, у 2015. години анкетна стопа незапослености се смањила на ниво од 25,2 одсто, а у 2016. години на ниво од 24,8 одсто, а овај тренд смањења се предвиђа и у наредном трогодишњем периоду и то на 24,4 одсто, 24 одсто и 23,6 одсто“, истакла је премијер Српске.
Број незапослених у 2015. години /139.465 лица/ смањио се за 4,4 одсто, а у периоду јануар-септембар 2016. /133.424 лица/, био је мањи за 5,2 одсто у односу на исти период претходне године.
Истовремено, број запослених се повећава, тако да је у септембру 2016. /257.001 лица/, био за 3,3 одсто више у односу на исти период претходне године.
У 2015. покривеност увоза извозом износила је 59,8 одсто, а у периоду јануар–септембар ове године 65,5 одсто.
Када је ријеч о процјенама и пројекцијама кретања макроекономских показатеља Републике Српске у периоду 2017-2019. година, премијер Српске је навела да се очекује стабилно кретање привредног раста по стопама 3,0 одсто, 3,2 и 3,3 одсто, углавном као резултат раста индустријске производње, очекиваног раста привредних активности у окружењу /посебно за земље најзначајније спољнотрговинске партнере/ и повећаног нивоа извозне тражње, благог раста домаће тражње по основу повећане запослености, али и позитивних ефеката инвестиција.
„У периоду 2017-2019. године сви показатељи задужења биљежиће опадајући тренд. Стање укупног, односно јавног дуга у односу на БДП у 2017. години износиће 59,5 одсто, односно 46,2 одсто, а у 2018. години 58,8 одсто, односно 44,8 одсто, док ће у 2019. износити 56,6 одсто, односно 42,7 одсто“, нагласила је Цвијановићева представљајући посланицима у Народној скупштини Републике Српске Програм економских реформи за период 2017-2019. година.