Отварајући изложбу архивских докумената „Епархија бањалучка у Другом свјетском рату 1941-1945 године – Мучеништво Српске православне цркве у Босанској Крајини“, Радојичић је оцијенио да је тај период био покушај бјесомучног затирања националне и вјерске припадности уопште, па и народа у физичком смислу.

„Изложба је значајна да подсјети на те догађаје да их не заборавимо, да упозори да се такве ствари нигдје и никада не требају дешавати и да се успротиви покушајима ревидирања историје и релативизације злочина“, навео је Радојичић.

Он је додао да су данашње генерације свједоци сталних покушаја да се релативизује историја, мијењају историјске чињенице и негирају злочини, иако су они на овим просторима били страшни.

„Више од 400 цркава је срушено, дупло више их је оштећено, 100 свештеника је убијено, интернирано, ухапшено и процесуирано, а неколико стотина хиљада људи је протјерано, побијено и покрштено. То су неоспорне чињенице којих се ваља подсјетити“, рекао је Радојичић у Културном центру Бански двор.

Један од аутора изложбе Радован Пилиповић рекао је да је циљ изложбе да се покажу документи и чињенице које указују на страдање Срба и Српске православне цркве /СПЦ/ на простору данашње западне Српске у вријеме Другог свјетског рата и НДХ.

„Први пут показујемо податке који су историографски битни и фактографски веома значајни, да буду на неки начин позитивистички репери на које можемо да се позовемо. Те чињенице говоре о страдањима верног народа, храмова и свештенства што говори о једној негативној политици НДХ према Србима и њиховој цркви“, поручио је Пилиповић, који је и директор Архива СПЦ.

Изложбу је приредио Архив Републике Српске у сарадњи са Архивом Српске православне цркве и Музејом жртава геноцида из Београда.

Изложбу прати књига – зборник докумената „Свједочења о затирању – Прилози за историју страдања Срба Епархије бањалучке 1941. године“ у којој су документи о Бањалучкој епархији, вјерном народу, свештенству, храмовима и свештеномученику и епископу бањалучком Платону Јовановићу, а приказана су и документа из више архивских фондова и збирки, различите провенијенције.

Уз Радована Пилиповића, аутори изложбе и књиге су историчари и архивисти – директор Архива Српске Бојан Стојнић и директор Музеја жртава геноцида Вељко Ђурић Мишина.

Отварању изложбе присуствовали су бројни представници јавног, политичког, научног, вјерског и културног живота Бањалуке и Српске.