Она је нагласила да су кључне мјере у тој области и унапређење комуникационе инфраструктуре и повећање енергетске ефикасности и коришћења обновљивих извора изаштита животне средине.

„Намјера је да се интензивирају активности на реализацији већ започетих инвестиционих пројеката и унаприједи ефикасност у раду јавних предузећа у области енергетике и рударства, обезбиједи ефикасније праћење реализације концесионих уговора, и ојача координација активности са инвеститорима с циљем ефикасније реализације покренутих инвестиционих пројеката“, нагласила је премијер Српске.

Представљајући посланицима у парламенту Српске Програм економских реформи Републике Српске за период 2017-2019. година, Цвијановићева је истакла да се унапређење комуникационе инфраструктуре спроводи првенствено с циљем боље комуникационе повезаности Републике Српске, што је претпоставка и за повећан ниво привредних активности, али и конкурентности цијеле привреде.

У оквиру ове мјере, прецизирала је Цвијановићева, предвиђа се повећање квалитета услуга бањалучког Аеродрома, завршетак изградње ауто-пута Бањалука-Добој /дионица Бањалука-Прњавор/, почетак изградње међудржавног моста преко ријеке Саве код Градишке и његов завршетак до краја 2019. године, као и завршетак изградње моста преко ријеке Дрине /Братунац-Љубовија/ и пројекта обнове жељезница.

Она је навела да је предвиђено повећање енергетске ефикасности и коришћења обновљивих извора и заштита животне средине кроз механизам утврђивања одговорности за штету начињену животној средини по принципу „загађивач плаћа“, израду Стратегије за подстицање улагања уенергетску санацију објеката, унапређење енергетске ефикасности у јавним објектима, усвајање Националног плана смањења емисија за БиХ…

Говорећи о секторском развоју, Цвијановићева је рекла да од свих производних сектора, пољопривредна производња има највеће учешће у структури БДП-а Републике Српске.

„Због тога, кључна мјера у овој области биће унапређење пољопривредне производње кроз унапређење извора финансирања аграрног сектора, усвајање и хармонизација прописа из области пољопривреде на нивоу Републике Српске и БиХ, успостављање система идентификације земљишних парцела, спровођење процеса идентификације животиња кроз усавршавање система обиљежавања животиња, унапређење спољнотрговинског пословања и заштите домаће пољопривредне производње, рад на документима за рурални развој и ИПАРД Оперативне структуре“, навела је Цвијановићева.

У области производне дјелатности, каже Цвијановићева, кључна мјера Владе Републике Српске биће реструктуирање привредних друштава у државном власништву са већинским или 100 одсто државним капиталом, и то кроз наставак активности реструктурисања, окончање процеса приватизације, покретање и окончање стечајног поступка и ликвидација.

Осим тога, дефинисане су и реформе усмјерене на побољшање пословања јавних предузећа, унапређење индустријске производње, те увођење института добровољног финансијског реструктурирања.

„У области услужне дјелатности кључна мјера биће унапређење финансијског тржишта кроз увођење строжих бонитетних захтјева банкарског пословања и уређење поступка реструктурирања банака, утврђивање обавезног преобликовања затворених инвестиционих фондова који су настали трансформацијом приватизационих инвестиционих фондова у отворене инвестиционе фондове“, навела је премијер Српске.

У погледу унапређења пословног окружења и смањења неформалне економије, рекла је Цвијановићева, кључне мјере односе се на унапређење слободног кретања роба и слободног пружања услуга, те унапређења области правде и безбједног амбијента за пословање.

„У области пословног окружења Влада Републике Српске је већ провела значајне реформе у погледу пословне регистрације увођењем једношалтерског система регистрације, чиме су значајно смањени трошкови, потребно вријеме и број процедура за оснивање предузећа, а планира се завршетак пројекта он-лине регистрације“, навела је она, додавши да ће се Пројектом електронског издавања грађевинских дозвола, такође, извршити значајно унапређење ове области.

Истовремено, планира се смањивање броја докумената просторног уређења, на максимално три нивоа планирања, као и једностепени поступак усвајања.

„У погледу слободног кретања робе и уклањања конфликтних прописа, важну улогу има успостављање ‘Базе важећих прописа Републике Српске’ доступне привреди, потенцијалним инвеститорима и инспекцијским органима и доношење Закона о општој безбједности производа Републике Српске“, истакла је Цвијановићева.

У оквиру слободног пружања услуга, предвиђа се укидање препрека развоју услужних дјелатности, поједностављење поступака и услова за покретање и обављање услужних дјелатности, као и ефикасан и брз приступ информацијама.

„Унапређење области правде и безбједног амбијента за пословање биће реализовано кроз доношење новог Кривичног закона, почетак рада нових институција правосуђа и јачање кадровских капацитета у Окружном привредном суду у Бањалуци, израду планова интегритета у свим јавним институцијама, заштиту лица која пријављују корупцију, те унапређење безбједног амбијента за пословање“, нагласила је премијер Српске.