Цвијановићева је рекла да је, као и свугдје у свијету, потребно и систем у Српској континуирано реформисати како би одговорио потребама друштва и грађана.
„Реформе које проводимо у неколико важних области садржане су у различитим документима, а Програм економских реформи који данас разматра Народна скупштина, дефинише кључне реформске области као што су – Управљање јавним финансијама, Тржиште енергије, транспорта и телекомуникација, Секторски развој, Пословно окружење и смањење неформалне економије, Истраживање и иновације, Вањска трговина и олакшавање инвестиција, Образовање и вјештине, Запошљавање и тржиште рада и Социјална укљученост, смањење сиромаштва и једнаке могућности“, истакла је Цвијановићева у обраћању посланицима у Народној скупштини.
Она је додала да ове области представљају надоградњу већ започетих и дијелом проведених реформских процеса из 2015. и 2016. године.
„Оне се односе на реформе у области јавних финансија, смањење пореског оптерећења рада и унапређење пословног окружења, реформе здравственог сектора, унапређење тржишта рада кроз реформе у образовању, наставак инфраструктурних пројеката, секторски развој, реформу јавних предузећа, унапређење пољопривредне производње, као и финансијског сектора“, навела је премијер Српске представљајући посланицима у Народној скупштини Програм економских реформи Републике Српске за период 2017-2019. година.
Говорећи о дијелу који се односи на управљање јавним финансијама, Цвијановићева је нагласила да су кључне мјере у 2017. години – смањење оптерећења привреде кроз елиминисање препрека за пословање предузећа и смањење пореског оптерећења рада, реформа здравственог сектора, те осигурање одрживости јавне потрошње и јачање финансијске одговорности.
Према њеним ријечима, усвајањем Закона о пореском систему већ израђени Регистар парафискалних давања добиће своју правну основу.
У 2017. години услиједиће додатне анализе непореских давања укључених у Регистар како би се приступило евентуалном укидању или смањењу одређених намета који се покажу као неоправдани.
„На примјер, планираним укидањем посебне републичке таксе, смањиће се буџетски приходи за око 10 милиона КМ, али ће то значити растерећење за привредне субјекте. Смањење пореског оптерећења рада реализоваће се кроз смањење доприноса, и значиће растерећење привреде. Ово намеће потребу да се из сигурних и реалних извора надокнаде тако умањена средства ванбуџетским фондовима по основу смањених доприноса за око 76 милиона КМ. Пошто ће ова мјера направити значајан притисак на Фонд здравственог осигурања, она је везана за обезбјеђивање других извора финансирања у складу са договором свих нивоа власти у БиХ и ММФ-а кроз Реформску агенду“, појаснила је Цвијановићева.
Она је подсјетила да је реформа здравственог сектора почела крајем 2015. године и реализује се кроз неколико фаза које подразумијевају анализу дуговања здравственог сектора, увођење свих јавних здравствених установа и Фонда здравственог осигурања на трезорски начин пословања, те изналажење могућности за нове моделе и изворе финансирања.
„Осигурање одрживости јавне потрошње и јачање финансијске одговорности има за циљ додатно унапређење фискалне одговорности, смањење јавне потрошње, те промјену структуре буџетске потрошње у корист капиталне потрошње, што ће бити темљени принцип свих будућих активности. Ту спадају: завршетак спровођења Закона о фискалној одговорности, реформе у јавном сектору уз успостављање Регистра запослених, реформе у систему локалне самоуправе, повећање ефикасности јавних инвестиција, те усвајање Стратегије управљања јавним финансијама Републике Српске“, истакла је Цвијановићева.