Цвијановићева је истакла да је форум искористила да Српску представи као простор за улагање и позвала учеснике да то посматрају са економског аспекта, а не политичког, како се то најчешће ради.

„Апсолутно сам незадовољна да увијек тај простор третирате на политички начин и нећете никада да испромовишете причу да тамо има простора да се улаже и да се организује привредна активност“, рекла је Цвијановићева за „Глас Америке“.

Она је додала да се акценат у БиХ често ставља и на централизацију земље умјесто да се у погон ставља све оно што је децентрализовано и од тога праве и нова радна мјеста и привлаче и домаћи и страни инвеститори који су спремни да поштују прописе и послују у складу са законом.

Цвијановићева је говорила о мјерама које је предузела и које ће предузимати Влада Српске у области економских реформи с акцентом на усклађивању прописа и пракси ентитета као носилаца развоја у БиХ.

Она је нагласила да ентитети, посебно Република Српска која нема кантоне, располаже надлежностима у областима привреде, здравства, просвјете, инфраструктуре, екологије и другим важним областима за живот грађана.

„Треба да идемо да усклађујемо наше прописе и законодавство и да исто тако уједначимо праксе преко законодавства, а оно што јесте важно је да на тај начин правимо амбијент који ће слати неку позитивну поруку према вани“, рекла је Цвијановићева.

Она је нагласила да је јако важно да држава сама ствара институционалне механизме борбе против корупције, да развија правосуђе у цјелини и учини још много тога да привлачи стране инвеститоре.

„Не постоји никакава формална баријера да би се вршио мониторинг над свим оним што раде институције власти и сви они субјекти који су од јавног карактера, јавног значаја и троши јавни новац. Апсолутно то подржавам, небитно да ли то раде новинари, невладине организације или неко други или наравно надлежни органи који то треба да раде“, рекла је Цвијановићева.

Она је подсјетила да је у Републици Српској могуће у року од три дана регистровати компанију, да је зато потребан минималан новац, те да не требају никакве посебне институције које ће се обилазити, него је довољно да се оде на једно мјесто и на модеран начин започне пословање.

Предсједник Владе Српске је нагласила да је за разлику од Федерације, Српска већ ушла и у фазу регистрације пословања преко интернета.

„То је много боље него у већини, а рећи ћу слободно и свим европским земљама чланицама ЕУ које нама упорно говоре како нам не ваља амбијент за улагање“, рекла је Цвијановићева и додала да је пореска политика у Српској стимулативна, а све мјере у складу са потребама грађана.

На питање гледалаца шта се десило са новцем добијеним од продаје „Телекома“ у Српској, Цвијановићева је нагласила да је 49 одсто средстава пласирано по општинама кроз бројне стратешке пројекте, а 51 одсто капитала је остало у трајном власништву Републике и пласира се кроз кредите привреди и становништву.

„Сигурно је дошло вријеме да се реформише Инвестиционо-развојна банка /ИРБ/ настала на том новцу из приватизације“, рекла је Цвијановићева додајући да би привредна слика Српске сигурно била данас другачија, а да не би било могуће пребродити свјетску економску кризу, да није било ИРБ-а.

Цвијановићева је додала да су учесници Трансатлантског економског форума у Вашингтону жељели да чују шта се то дешава у БиХ, на који начин се унапређује привредна слика БиХ, да ли нека политичка ситуација утиче на економију и слично.

Према њеним ријечима, током панела, на ту тему су говорили и представници ММФ-а, али да премијер Федерације БиХ Фадил Новалић није учествовао у раду форума.