Ситуација у БиХ данас изгледа сложеније него икада. Шта су главни разлози за то?
То је тачно, а главни разлози су непринципијелно управљање БиХ и чињеница да међународна заједница овдје шаље кадар који нити познаје БиХ нити их то занима и све што раде, раде обрнуто. Други крупан разлог је што дио међународне заједнице и дио домаћих званичника и институција не спроводи Дејтонски споразум. Свједоци смо и низа кршења међународног уговора, прије свега, од стране бивших високих представника па и садашњег и од стране дијела бошњачких политичара. То се дешавало од 1996. па наовамо и то доводи до оваквог стања. Трећи разлог је очекивано избијање истине о блиској прошлости на овом простору која погађа бројне људе који су и сада на политичкој сцени у БиХ и политичаре који покушавају да и даље лажу о прошлости. Када се све то сабере уз тешку економску ситуацију, крупне догађаје попут избјегличке кризе и несналажење ЕУ у томе, онда је јасно да је стање у БиХ много сложеније него раније, а можда би се могла употријебити и нека тежа ријеч.
Представници међународне заједнице тврде, међутим, да БиХ напредује. Да ли је ријеч о тврдњама без покрића или је заиста напредак остварен?
Највећи напредак ка ЕУ према њиховим извјештајима био је 2007. и 2008. године. Политичке оцјене су зависиле од високог представника, а касније и од специјалног представника ЕУ, односно од онога како они то презентују. Суштински гледано, нема напретка у БиХ осим у појединим дијеловима који су везани за пут према ЕУ. Док ти међународни представници причају о напретку, БиХ је на посљедњем мјесту према разним показатељима. Чињеница да ћемо тек сада добити упитник, четири године иза Србије, 14 година иза Хрватске и 20 година иза Словеније, показује да смо посљедњи и не захваљујући само нама, него и међународним представницима.
Да ли парламентарна већина на нивоу БиХ функционише?
Наравно да не функционише. На почетку функционисања овакве парламентарне већине морало се видјети да БиХ четири године неће имати напретка. Формирати парламентарну већину мимо стварне већине једног народа и једног ентитета одмах је показивало да они који је формирају, у ствари, неће да формирају власт због напретка народа, земље, ентитета, кантона него због себе. Зато је од почетка то морало да иде наопако. Сада је све дошло у још гору ситуацију. Сасвим очекивано дошло је до персоналних сукоба, сукоба у вези са подјелом позиција, сукоба идеја за реализацију напретка према ЕУ…
Чини се да је парламентарна већина додатно уздрмана свједочењем лидера СББ-а Фахрудина Радончића у Приштини током којег је оптужио бошњачку државну мафију за злодјела на почетку рата, у рату и након њега?
Догађаји из прошлости који излазе на видјело ремете парламентарну већину. Резултати локалних избора изненађење су не само за поједине странке него и за један број представника међународне заједнице, што показује да нису добро процјењивали ситуацију. Изненађење су и за један број надмених политичара који мисле да све знају, па се онда изненаде кад виде да су изгубили пола локалних заједница, да су независни кандидати побиједили у великим срединама, да су читаве регије пропале за велику коалицију бошњачког народа. Слично, али обрнуто од ФБиХ, се десило и у Решпублици Српској за велику опозициону коалицију која је свима у Европи причала да сада побјеђује, па доживе изненађење. Лоши политичари са врло слабим процјенама који понекад када лажу друге, лажу и сами себе, довели су до овакве расподјеле функција у локалним срединама. Пропаст велике коалиције у ФБиХ проузроковала је нове сукобе унутар тог ентитета. Власт у ФБиХ не функционише већ неколико мјесеци. Стање у Републици Српској је много боље, а актуелна коалиција у Српској је то потврдила и на изборима. Потврђено је и да они из Републике Српске који су у власти на нивоу БиХ лоше владају и да су лоша опозиција у Републици Српској. У ФБиХ је на силу направљена коалиција двије највеће бошњачке партије, додатно уздрмана свједочењем и изјавама Радончића које нису никаква новост. Само је новост да то каже један високи функционер бошњачког народа. Изненађење је то одједанпут и за дио функционера СДА иако су бројни грађани БиХ то знали и раније. Истина о почетку рата у БиХ је болна јер су то дуго успијевали да крију. Њима треба рећи да ништа нису учили о прошлости јер да јесу, морали би бити свјесни да ће то кад-тад изаћи на видјело. Ово је само почетак испливавања истине и онога што се дешавало и током и након рата, а што су годинама крили.
Како коментаришете оштре реакције највиших званичника Хрватске који су данима на ногама након хапшења осумњичених припадника ХВО-а за ратне злочине над Србима у Орашју, међу којима су и неки високопозиционирани?
Сви су знали осим предсједника Хрватске и врха ХДЗ-а шта се овдје дешава. То кажем јер сам чуо предсједника Хрватске како каже да није ништа знао о овоме, а по понашању дијела функционера из Хрватске видим да и они нису ништа знали. Али, већ мјесецима и годинама траје истрага и људи који су ухапшени били су на разговорима и знају шта се дешава. Дакле, сви су упознати осим оних који су дигли највећу галаму и жао ми је што је тако. У једном сам сагласан са овима из Хрватске и званичницима Хрвата у БиХ, а то је начин хапшења који је потпуно непотребан јер се ради о људима који су долазили у Тужилаштво, који су ту и који би се одазвали позиву. SIPA и други органи у БиХ морају да престану са тим спектаклима јер то никоме није потребно и то прави још веће проблеме свима. Из онога што смо чули јасно је да још постоје људи у региону који имају своју истину и који мисле да њих не треба ни упозорити, а камоли кажњавати због онога што су радили у протеклом рату. О томе смо говорили у другом случају када је ријеч о Бошњацима, који и кроз изјаве најзначајнијих људи сматрају да се овдје може понашати као прије 25 година, причати и оптуживати један народ и неке људе којих више нема да су криви за све што се дешава, а да се злочини занемаре. Чињенице су јасне и на том малом простору око Орашја били су бројни логори, постоје бројне невине жртве цивили и за то неко мора да одговара. Непримјерено је реаговање и неких људи из БиХ, а посебно сусједне Хрватске.
Може ли то пореметити односе између БиХ и Хрватске?
Треба учинити све да односи не буду поремећени. Ипак, не треба заборавити да је власт ХДЗ-а у Хрватској након побједе на изборима пореметила односе у региону. Треба се потрудити да рука коју је премијер Пленковић пружио БиХ и другима не буде враћена оваквим изјавама које, нажалост, долазе из врха. За злочине морају сви одговарати и ту се могу сагласити са ставовима неких људи из хрватског корпуса из БиХ и Хрватске да није равномјеран приступ институција у БиХ када је ријеч о ратним злочинима. Знамо да постоје документоване пријаве, покренути поступци и против једног броја истакнутих људи из реда бошњачког народа које нико неће да процесуира и предмети стоје. За злочин мора да постоји одговорност, он је индивидуалан и одговорност је индивидуална. У Србији су процесуирали један број Срба са ових простора који живе тамо, а други то нису чинили. То је процес који ће бити настављен. Правосудни органи такође морају реаговати и на оно што смо чули у свједочењу Радончића. Није ваљда да се о томе расправља у покрајини Србије, на Косову, које неки признају као државу, а да се о томе не расправља и не реагује у БиХ. Органи спавају, па спектакуларно хапсе неке људе који им се одазивају на позиве, а с друге стране, незаинтересовано слушају када је ријеч о ономе што је говорио Радончић и нико не реагује. Надам се да ће се пробудити и Тужилаштво и SIPA, што би био један корачић ка владавини права.
СНСД и његови коалициони партнери остварили су побједу на локалним изборима. Опозиција тврди да је то резултат референдума, за који кажу да је искоришћен у предизборне сврхе и да се њиме ништа друго није постигло. Како коментаришете те тврдње?
Коалиција окупљена око СНСД-а би на локалним изборима, да није било два-три ситнија пропуста, остварила и већи успјех. Пропусти се односе на нереализовање договора у једном броју локалних заједница. Успјех смо заслужили јер су програмска опредјељења коалиције око СНСД-а много боља него ове друге, која и нема програмских опредјељења. Имамо и много бољи кадар. Опозиција у Републици Српској је доказала како остварује власт у БиХ и народ је то препознао. Не добијају се гласови само на критици. Гласови се добијају на идејама, програмима, кадру и храброј бици у тешким ситуацијама, а ово јесу тешке ситуације. Њихова прича у вези са референдумом је најсмјешнији дио свега. Они су гласали за референдум као и ми, а сада причају глупости. Грађани су то препознали јер се не може бити мало за референдум, па мало против њега. Рећи јавно да си за референдум, а тајно радити против њега је њихов невиђени циркус. Грађани су изласком на референдум показали опозицији гдје им је мјесто. Референдум је много крупније питање него излазак на изборе. Опозиција и сви који говоре тако о референдуму показују да нису схватили значај тог крупног питања. Мислим да ће се о значају референдума још говорити и да ће тек када вријеме прође људи схватити његов значај.
Може ли се СНСД-у десити да омамљен побједом доживи судбину СДС-а, који је побиједио на локалним изборима 2012. године, и да падне на наредним општим изборима?
Увијек се може десити пад не само због омамљивања побједом него и због других ствари. И СНСД-у се то дешавало, али овога пута се то неће десити. Ми смо схватили шта треба радити за наредне опште изборе и схватили смо поруке грађана. Имали смо састанке са новоизабраним одборницима и предсједник СНСД-а Милорад Додик је јасно рекао које су смјернице за 2018. годину и шта треба радити. Израсли смо као политичка партија и покушаћемо без обзира на бројне препреке које нам постављају да урадимо све да грађане и народ које представљамо водимо у правом смјеру.
Очекујете ли да ће се нешто промијенити у СДС-у након избора Вукоте Говедарице за предсједника с обзиром на то да је близак бившем лидеру Младену Босићу?
Мало познајем Говедарицу да бих давао оцјене о њему. Желим да успије као нови лидер СДС-а, који је врло важна политичка странка и у РС и у БиХ. Нажалост, оно што је СДС радио прошлу деценију и на посљедњим изборима показује да нису ништа научили, да све лошије раде и то може одвести ову партију у пропаст. Пропаст је ако се сведе на ниво садашњих коалиционих партнера, а он је никакав. То им не желим, већ успјех у унутрашњој организацији. Не знам да ли ће успјети, а криви потези након избора не показују да хоће. Кроз њихов бољи рад дошли бисмо у ситуацију да боље заступамо Републику Српску у БиХ.
ДРУГИ ОДЛУЧУЈУ О ВИТАЛНИМ ИНТЕРЕСИМА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Да ли постоји могућност да се опозиција и позиција из Републике Српска уједине у институцијама БиХ?
У оваквој БиХ и политичкој ситуацији у њој најбоље је када сви изабрани из Републике Српске дјелују јединствено, али то није могуће урадити када се мањина опредијели за то да их на функције постављају људи из другог народа. То се десило овога пута у институцијама БиХ. Стога се не може постићи никаква сарадња и неминовно је да смо сада у ситуацији да други одлучују о виталним интересима Републике Српске. То треба да буде поука свима. Из властитог искуства, које није мало, младима могу да поручим да не дозволе да се овакво нешто више дешава, да се крши воља грађана из Републике Српске и српског народа у цјелини у институцијама БиХ уз помоћ једног броја српског кадра. Овај експеримент ће бити завршен 2018. и након тога ће бити боље. Желио бих да то буде и прије, али је јасно да то није могуће. Позивам ову мањину из Републике Српске која влада на нивоу БиХ да дођу памети и воде рачуна о интересима Републике Српске.