Додик је поручио да је крајње вријеме да се у БиХ сједне и направи реално могуће, да се уважи интерес сва три народа и оних који живе у БиХ и да се захвали странцима за њихов интервенционизам који се у институционалном смислу није показао као најбоље рјешење.

Предсједник Српске је оцијенио да је међународни фактор БиХ значајно помогао и треба му остати захвалан, али да је крајње вријеме да странци оду из Уставног суда БиХ и микроодлучивања у БиХ и њеним институцијама.

Он је оцијенио да је немогуће да у тренутним економским околностима доминантну улогу у владању Централном банком БиХ и даље имају странци, без обзира на то што их формално ту нема, али сви знају на који начин се ту влада.

„Можда је било разумно да имате пет одсто већу подлогу за емисију КМ 1996., 1997. или 1998. године када је то било веома нестабилно, а сада је ово погубно за БиХ. Вишак средстава депонован као подлога за емисију КМ креће се од 300 до 500 милиона евра, што значи да се овдје са покрићем може емитовати до милијарду КМ“, појаснио је Додик.

Према његовим ријечима, сви дефицити јавних рачуна у БиХ не износе милијарду КМ, а та средства стоје депонована код неке европске банке, док у БиХ нема могућности за интервенцију.

Додик тврди да Централна банка БиХ мора бити емисиона банка и до тог договора мора доћи у БиХ, иако тај договор не дозвољавају странци који желе да стање остане непромијењено.

Он је оцијенио да однос КМ према евру погодује само увозницима и увозу у БиХ, док је дестимулативан за домаћу производњу и не дозвољава реалну производњу.

Предсједник Српске рекао је да неко у БиХ треба иницирати састанак на којем ће се ово ријешити, као и да је сам спреман да га иницира, али жели договор домаћих субјеката на ту тему.

„Дејтонски споразум је ушао у фазу када се мора преиспитати оно што је дограђено у њему. Нису све ствари биле лоше у раду високог представника, али је било много волунтаризма, наметања и кршења прописа“, оцијенио је Додик.

Он је поручио да је вријеме да високи представник оде из БиХ и да БиХ договором властитих субјекта преузме своју судбину, јер ће у супротном остати никада довршена земља, неспособна, недоречена и смучиће се свима који у њој живе.

„Дејтонски споразум је насиљем високих представника мијењан без воље и предвиђене процедуре ентитета. Незадовољни смо свим отетим надлежностима које су пренесене на ниво БиХ и тражимо расправу о томе да се све види“, рекао је Додик новинарима у Сребреници.

Он је појаснио да без обзира на причу како је пренос надлежности потврдио парламент БиХ, то није уставно, јер је потребно да постоји споразум два ентитета да би нешто могло да буде усвојено те врсте, што није надлежност БиХ.

„Нисмо против тога да неки облик суда и тужилаштва остане на нивоу БиХ, али јесмо против овог Суда и Тужилаштва БиХ и борићемо се против њих. То је декаденција Дејтонског споразума, експеримената странаца који су овдје подједнако понижавали и Србе и Хрвате и Бошњаке стварајући хибридне институције од којих ништа нисмо имали“, сматра Додик.

У понедјељак, 21. новембра, обиљежава се 21 година од потписивање Дејтонског мировног споразума којим је прекинут рат у БиХ.