„У територијалном смислу нисам против одржавања БиХ, али она мора да буде заснована на изворном Дејтонском споразуму и оно што је до сада урађено мора бити стављено на дневни ред и да видимо како ћемо даље“, рекао је Додик за ТВ1.

Он сматра да се може говорити о останку Суда и Тужилаштва БиХ, али да треба разговарати и о томе да ли је високи представник „мјера за БиХ“.

„Ми нисмо ирационални у том погледу да бисмо рекли да је високи представник вршио насиље и штету, али дајте да видимо оно што можда није на најбољи начин урађено 2001, 2002. и 2003. године“, рекао је Додик.

Предсједник Српске истиче да је у БиХ за све потребан политички договор, посебно када је егзистенција свих њених грађана у питању, као и сама економска будућност земље.

„Овдје треба пружити могућност да људи нормално живе“, поручио је Додик.

Одговарајући на питање да ли је спреман да се кандидује за члана Предсједништва БиХ из Републике Српске, Додик је рекао да је човјек који ће прихватити сваку одговорност, гдје осјети да може нешто да уради.

Он је истакао да Предсједништво БиХ „не ради довољно добро због некоординације“.

„Тамо се одсједи мандат и ништа се не деси, а ја бих да шчепам нешто гдје могу направити видљиву разлику. Можда не морам више ништа, мада осјећам да сам у најбољим годинама. Али не бјежим чак ни од тих могућности“, рекао је Додик, који је и предсједник СНСД-а.

Одговарајући на питање да ли му је атрактивније да буде члан Предсједништва или предсједавајући Савјета министара БиХ, Додик је рекао да би најрадије био послован човјек у нормалној земљи.

Додик је истакао да у БиХ мора да постоји принцип да нико никоме не смета у неким пословима и развојним пројектима, а заједнички ниво власти служи заправо да то обезбиједи.

Он је подсјетио да је пракса до сада била да, када се нешто договори са политичарима из Федерације БиХ, они то не испоштују, као што је случај са Коридором „Пет це“ или заштитом домаће производње.

„Тражили смо да парламент БиХ бира главног тужиоца, а добили смо један потпуно отуђени центар правосуђа који ником не служи. Постоје групе које то контролишу и које су најчешће блиске криминалу и друштво нема ништа од правосуђа“, рекао је Додик.

Он је навео да би Високи судски и тужилачки савјет БиХ требало да предложи за главног тужиоца и предсједника Суда БиХ три личности, а парламент БиХ да их изабере.

Додик истиче да ће Република Српска покушати да моделира тај систем и да ће, највјероватније, ићи на то да судије и тужиоци буду бирани непосредно као посланици.

„Ако се бира Окружни суд Бањалука бираће га судије са тог подручја, па нека одговарају народу. То је најбоља могућа варијанта. Овако како је сада, нити имамо судове, ни тужилаштва, ни правду“, рекао је Додик.

Предсједник Српске је навео да није добио нови судски позив за саслушање у вези са одржавањем рефередума о Дану Републике.

„Имам свој однос према Суду и Тужилаштву БиХ и мислим да су то неуставне институције, али понављам да нисам против тога да се оне направе онако како треба и да се јасно прецизирају њихове надлежности“, рекао је Додик.

Он је подвукао да у овом случају није тражио ништа, осим оног што припада и другим грађанима, а то је да буде саслушан путем видео-линка или на територији Републике Српске, што је и раније рађено у неким другим случајевима.

Наводећи да по природи није плашљив човјек, Додик је рекао да је његово избјегавање доласка у Сарајево више ствар принципа, него питање личне безбједности.

„Видим да је то политизација случаја и да то не би било искориштено у смислу правде, него у смислу диксвалификације. Спреман сам да сарађујем. Мислим да је то фарса и да ту нема правног основа за било шта“, рекао је Додик.

Предсједник Српске је упитао, уколико је он крив, како онда нису криви сви који су потписали одлуку да референдум буде одржан, јер су и Младен Иванић и Младен Босић и остали говорили да подржавају референдум.

Одговарајући на питање да ли у БиХ недостају разговори између политичара, Додик је рекао да је спреман да разговара, али је предсједник СДА Бакир Изетбеговић „изабрао групу лузера из Републике Српске који су изгубили изборе и води разговоре са Босићем и осталима“.

Он је навео да је разговарао и да може да разговара са Изетбеговићем, али да ту не жели да види странце. „Ми имамо довољно памети да се води држава“, поручио је Додик.

Говорећи о механизму координације, Додик је рекао да он може функционисати ако се буде поштовао, јер је јако прецизан, али се тада долази и до теме о ЕУ која је као политичка и територијална организација пуна бременитих проблема.

„Увјерен сам да ће она преживјети у неком облилку, али не можемо се понашати да се ништа не дешава. А зашто онда из ЕУ излази Велика Британија“, рекао је Додик, који сматра да ће излазак Велике Британије довести до већег раскола у ЕУ.