Цвијановићева је истакла да је успостављање ефикасног и функционалног система координације од кључног значаја за кретање сваке државе ка Европској унији, а посебно у сложеним државама у којима различити нивои власти, као што је то случај са БиХ, располажу уставним надлежностима за провођење европских обавеза и провођење реформи.

„Нажалост, сам процес дефинисања овог система у БиХ пратиле су различите манипулације од политичког Сарајева. Наиме, умјесто да се изради оперативни систем који би осликавао уставне надлежности различитих нивоа власти и утврдио њихову интеракцију кроз заједничка тијела, стално се настојало тежиште за провођење европских обавеза пребацити на ниво БиХ, на уштрб ентитета, али и кантона у ФБиХ“, истакла је Цвијановићева на сједници Народне скупштине Републике Српске, износећи посланицима закључна разматрања у вези са системом координације процеса европских интеграција у БиХ од 17. августа 2016. године.

Премијер Српске је истакла да је друга несретна околност било то што је почетком ове године овај процес обиљежило и неодговорно понашање одређених политичких субјеката из Републике Српске који су на власти на нивоу БиХ, јер су дали сагласност на сарајевски модел или виђење координације без било каквог консултовања или уважавања изнесених ставова институција Српске.

„Тако се десило да су одређене политичке партије прихватиле у Савјету министара модел који је био супротан рјешењима за које су исте те партије гласале у Народној скупштини Српске двије године раније. Политичке партије СДС, ПДП и НДП, да би оправдале своју непромишљеност, упорно су објашњавале да се та рјешења не разликују по суштини. Она се итекако разликују, што се може јасно видјети из њиховог упоредног приказа који је достављен народним посланицима, али и из чињенице да су покренути нови преговори, у којима је учествовала и ЕУ, након што је било јасно да апликација коју је БиХ поднијела почетком године није кредибилна, између осталог и због мањкавог механизма координације“, нагласила је Цвијановићева.

Ако су рјешења иста, упитала је она, зашто је онда на инсистирање Владе Републике Српске покренут наставак преговора у којима су учествовале политичке партије из Сарајева, али и представници ЕУ?

Цвијановићева је рекла да Влада предлаже Народној скупштини да прихвати овај коначни приједлог да би он могао профункционисати у пракси.

„Он нуди рјешења која су по суштини комаптибилна рјешењима на која је Народна скупштина Републике Српске већ дала сагласност крајем 2013. године, али уважава и чињеницу да је, што је нова околност, у међувремену на снагу ступио Споразум о стабилизацији и придруживању“, појаснила је Цвијановићева.