Након данашњег састанка са генералним директором у Европској комисији за сусједство и преговоре о проширењу Кристианом Данијелсоном, извршним директором за Европу и Централну Азију у Европској служби за вањске послове Томасом Мајр-Хартингом и шефом Делегације ЕУ у БиХ Ларс-Гунар Вигемарком у Источном Сарајеву на којем је разговарано о европском путу БиХ и проблемима са којима се суочава, Додик је изјавио новинарима да је потребно да БиХ на том путу ријеши неколико питања да би могла да добије упитник и иде даље ка кандидатском статусу.

Према његовим ријечима, прво питање је наставак активности на реформској агенди, друго механизам координације и треће адаптација Споразума о стабилизацији и придруживању /ССП/ у трговинском дијелу који се односи на додатну либерализацију за увоз роба.

Додик каже да је у разговору о овим темама изразио жаљење што БиХ, док је имала само два питања – маханизам координације и „Сејдић-Финци“, није показала способност да их ријеши.

„Међутим, након тога смо добили нове обавезе, а то је реформска агенда и адаптација ССП-а“, подсјетио је он.

Додик каже да власти Републике Српске настављају своје активности на провођењу реформске агенде, али да је проблем у вези са питањима у чије рјешавање морају да се заједнички укључе сви у БиХ, а то је структурални дијалог који се не рјешава на начин на који се очекивало и реформа јавне управе гдје нема дијалога.

„Механизам координације је стара тема и била је, очигледно, зла намјера Савјета министара БиХ да на сраман начин донесе одлуку. То је била заблуда, јер постоји споразум према којем треба да га у истом тексту усвоје и потпишу различити нивои власти. Међутим, очигледно је да нас је Савјет министара у томе задржао“, нагласио је предсједник Републике Српске.

Он је нагласио да Република Српска остаје при томе да ради на механизму кооридинације и њен приступ је искључиво везан за најбоље праксе које ЕУ има у сложеним земљама, гдје постоји тај механизам.

„Нажалост, неки из Републике Српске су сматрали да је добро то што је урадио Савјет министара па су гласали ‘за’, али се у међувремену показало да је било потпуно немогуће да се то реализује“, подсјетио је он.

Када је ријеч о адаптацији ССП-а, постоји проблем везан за додатну либерализацију, а који у суштини условљава Хрватска, као чланица ЕУ, да се омогући да увоз роба из Хрватске може да иде по Цефта условима, мада робе из БиХ у Хрватску треба да испуне критеријуме ЕУ.

„Постоје губици који би се проширивањем и адаптацијом тог споразума причинили нашој индустрији, произвођачима и пољопривредном сектору и једино сувисло јесте да се нађе механизам који би те губитке акумулиране у неколико година кроз пројекте подршке ЕУ или на неки други начин били намирени произвођачима и прерађивачима. На тај начин можемо се кретати ка том споразуму“, навео је Додик.

Он је додао да је став Владе у вези са тим познат и он у суштини штити домаће произвођаче и прерађиваче и даје могућност да се приступи преговорима уз уважавање властитих интереса, али не потцјењујући захтјеве које има ЕУ.

Додик је на почетку конференције за медије пожелио новинарима добродошлицу у нове просторије институција Републике Српске у Источном Сарајеву и изразио задовољство што је овај објекат, као репрезентативни дио оног чиме Српска располаже, завршен.