Истичући да је МУП Републике Српске дао негативно мишљење на овај протокол, Мајкићева је појаснила да су посланици СДС-а на јучерашњој сједници Представничког дома у Сарајеву својим изјашњавањем „уздржан“ онемогућили да са 10 гласова „против“ из Републике Српске овај протокол не буде усвојен.
У првом кругу гласања протокол није добио сагласност посланика из Републике Српске, јер је „против“ било шест посланика СНСД-а и један НДП-а, а шест посланика СДС-а је било „уздржано“.
У другом кругу гласања било је потребно да против давања сагласности буде десет од 14 посланика из Српске, али је оно било истовјетно као и у првом кругу, чиме је дата сагласност на Протокол.
Мајкићева наводи да су за усвајање Протокола против интереса Српске гласали СДС-ови посланици Младен Босић, Ненад Лалић, Ђорђо Крчмар, Борислав Бојић, Александра Пандуревић и независни посланик Јован Вуковљак.
Против давања сагласности на Протокол гласали су посланици СНСД-а Мирослав Миловановић, Лазар Продановић, Милица Марковић, Душанка Мајкић, Сташа Кошарац и Никола Шпирић, те Момчило Новаковић из НДП-а.
На сједници није био присутан Садик Ахметовић из СДА.
Мајкићева наглашава да покушај да овај међународни споразум буде доведен у оквир уставности ентитета и БиХ траје још од 2011. године.
„Треба знати да овај протокол о прекограничној сарадњи у предложеном облику представља кршење уставног уређења БиХ, али и законски уређеног безбједносног система БиХ, што ранији представници Републике Српске нису могли прихватити, па је његово потписивање помјерено на неодређено вријеме“, појашњава Мајкићева.
Она указује да је, и поред тога што је стање остало непромијењено, министар безбједности у Савјету министара БиХ Драган Мектић, не питајући никога за разлоге пролонгирања потписивања овог протокола, без консултација са институцијама Републике Српске, Протокол потписао 7. децембра 2015. године и упутио Парламентарној скупштини БиХ на давање сагласности за његову ратификацију.
„Необјашњиво је како је за Мектића било прихватљиво да се Дирекција за координацију полицијских тијела у БиХ наводи као надлежни орган у односима између уговорних страна /БиХ и Црне Горе/, иако је њена искључива надлежност координација безбједносних агенција на нивоу БиХ, али не и на нивоу ентитета и кантона“, истиче Мајкићева.
Она упозорава да се на овај начин надлежност МУП-а Републике Српске преноси на Дирекцију за координацију полицијских тијела у БиХ која нема овлаштења за обављање послова који су предмет Протокола.
Према њеним ријечима, МУП Републике Српске је покушавао у неколико наврата да ова ситуација буде превазиђена, предлажући оснивање координационог одбора на нивоу БиХ како би били договорени услови за имплементацију овог протокола, али је то било узалуд.
„Зато и нису постојали услови да Представнички дом да сагласност на ратификацију овог протокола. Тако су посланици СДС-а и овом приликом показали да су им важнији лични интереси у заједничким институцијама БиХ него одбрана уставних надлежности Републике Српске у Сарајеву. Грађани Републике Српске треба да знају шта раде представници Републике Српске у Сарајаву и како бране њене интересе“, истакла је Мајкићева.
Она је изразила бојазан да је за очекивати да ће се слично гласање поновити и на Дому народа Парламентарне скупштине БиХ који тек треба да о томе одлучује у наредном периоду.