„Пут ка ЕУ је амбициозна тема, али ЕУ није данас оно о чему смо ми раније учили и Европа коју смо изучавали“, рекла је Цвијановићева, која је данас, другог дана „Јахорина економског форума 2016“, отворила панел дискусију о теми „У сусрет ЕУ – пут којим идемо“.

Према њеним ријечима, ЕУ је мало испита „положила“ на Балкану, а један од првих примјера за то јесте распад бивше Југославије, који је Европа неспремно дочекала.

„Ми цијенимо то што Европа настоји да очува регионални приступ државама Балкана које теже ка ЕУ. Индивидуални и специфични захтјеви балканских држава постали су доминантни у тим процесима, а примјер за то може бити Македонија са свим својим проблемима у политичком и безбједносном смислу“, истакла је Цвијановићева.

Она је нагласила да све државе на Балкану имају свој европски пут и неједнако су удаљене од Брисела, тако да ниједној од њих тај пут неће бити лак.

Цвијановићева је истакла да децентрализација БиХ није и не може бити преперека европским интеграцијама и чланству у ЕУ, као и чињеницу да Република Српска све вријеме брани ту своју позицију на путу ка ЕУ.

„Европска перспектива постоји, али је магловита, с обзиром на многе спољне и унутрашње проблеме свих држава које желе да буду дио европске породице. Политичко Сарајево прича накарадну причу о централизацији БиХ, занемарујући уставне надлежности и позиције ентитета“, каже премијер Српске.

Цвијановићева је потврдила да Република Српска све вријеме брани своју уставну позицију.

„Ја желим да шаљем позитивне сигнале, али морам да признам да смо далеко од ЕУ, далеко и од кандидатског статуса, а разлози за ту се већ дијелом поменути, укључујући и питање ‘Сејдић-Финци’, политизацију пописа становништва, неусаглашени механизам координације… Ми се не крећемо ка ЕУ него према властитој стабилизацији прилика“, поручила је Цвијановићева.

Она каже да у ЕУ треба ићи, али са много више знања и искуства и јасном намјером да чувамо своје виталне интересе.

„Спадам у ред политичара који сматрају да треба да будемо дио ЕУ. Промјене институционалног, политичког и уставног карактера свакако ће бити нови изазови за све оне који желе и прате пут европских интеграција. Институционалне промјене ће, свакако, услиједити и на ширем плану, укључујући и најаве одласка Велике Британије из ЕУ“, нагласила је предсједник Владе Републике Српске.

Оно што Цвијановићеву, како каже, чини знатижљеном јесте чињеница да постоји Вишеградска група земаља које показују одређену непослушност према Бриселу.

„Мене фасцинира њихов тихи или јавни бојкот, а ријеч је о државама попут Пољске или Мађарске, Чешке или Словачке које храбро износе своја неслагања са политиком ЕУ. То је већ једна другачија Европа, у којој Варшава има свој, а Брисел свој став и то је охрабрујуће“, оцијенила је Цвијановићева.

Она је истакла да је мигрантска криза, угрожавајући цијели шенгенски систем, показала рањивост ЕУ, као и њену неспремност да се суочи са озбиљним кризама које доноси модерно вријеме.

Говорећи о НАТО, Цвијановићева је указала и на она схватања која се противе експанзији Алијансе у Европи.

Ставове Републике Српске у вези са њеним европским путем и процесом усклађивања прописа са ЕУ законодавством презентовао је и министар за економске односе и регионалну сарадњу у Влади Републике Српске Златан Клокић.

Након ове, веома посјећене сесије, којој присуствује и предсједник Републике Српске Милорад Додик, услиједиће финални дио дводневног „Јахорина економског форума 2016“, на којем ће бити утврђени закључци и уприличено затварање скупа.