„Имамо разлоге из којих смо се одлучили да то урадимо на тај начин с обзиром на то да смо ушли у процес доношења новог закона који ће субјекте трансформисати у неке друге, тако да могу да функционишу, а да не обављају исте активности“, рекла је премијер Српске и истакла да ће то можда бити нека врста пилот-пројекта.

Она је подсјетила да је Влада већ неколико пута показала како сматра да би требало извести процес трансформације Банке Српске, те да је приједлог Владе да она више нема улогу какву је имала до сада као банкарска организација, већ као једна другачија финансијска организација.

„Мјесецима о томе комуницирамо са Међународним монетарним фондом /ММФ/ да се усагласимо шта би то требало да буде и управо зато и имамо новију верзију плана реорганизације, јер смо уважили неке важне сугестије ММФ-а“, појаснила је Цвијановићева.

Премијер Српске ја нагласила да ће се из писма намјере видјети захтјеви ММФ-а у вези са новима аранжманом, јер ту најбоље све пише, и додала да више не жели одговарати на питања у вези са тим.

„Сума још није прецизирана, иако сам већ и о томе чула разне шпекулације. Средства која се испреговарају са ММФ-ом биће довољна и уклопиће се у оно што треба, а биће и других извора финансирања тако да то неће бити проблем“, поручила је Цвијановићева.

Она је подсјетила да је Влада предвидјела да ће доћи до одређених поремећаја када се пензије уведу у трезорски систем, али да је то ипак свјесно урадила јер су пензионери заслужили да им се помогне на тај начин.

„Поносна са због тога, ићи ћемо даље. Новац који буде испреговаран биће довољан за оно што треба да проведемо. Новац се обезбјеђује и због наслањања на Реформску агенду, јер се реформе не могу проводити без финансијске подлоге. У ММФ-у су рекли да ће подржати финансијски агенду када се ми усагласимо, усагласили смо се и сада се усаглашавамо око задњих елемената у оквиру писма намјере у којем ће све јасно стајати“, додала је Цвијановићева.

Она је поновила да не постоји захтјев ММФ-а о повећању утицаја БиХ на банкарски сектор, али да постоји захтјев који се односи на оснаживање свега у банкарском сектору, што се може постићи искључиво доношењем адекватних закона који се односе на пословање банака, агенцију за банкарство.

„Један од њихових захтјева односи се на реорганизацију ИРБ-а, у коју смо ми већ ушли, а тиме смо се бавили и прошле јесени када када смо се састајали са представницима ММФ-а, и ми имамо ту концепт и презентовали смо га, започели неке мјере и они се са тиме слажу“, додала је Цвијановићева.

Она је нагласила да нико није спомињао супервизију на нивоу БиХ, нити је поставио захтјев те врсте, већ само да се оснажи тај сектор.

„Ми смо за то заинтересовани и све сугестије које смо имали прилику да чујемо од ММФ-а су драгоцјене јер на тај начин и ми рјешавамо одређене дилеме у којем правцу се треба кретати“, додала је Цвијановићева.

Она је навела да нико у ММФ-у није спомињао да некога треба отпустити, смањивати плате и примања, као што неки причају.

„Опредијељени смо за рационализацију, али не зато што то захтјева ММФ, већ зато што смо ми то сами ставили у своју Реформску агенду, а ММФ одлучио да подржи активности агенде. Жалим што је то подложно толиким шпекулацијама“, поручила је премијер Српске.

Коментаришући могућност репрограма за пореске дужнике као што су домови здравља, које имају порески дуг већи од транше, премијер је навела да репрограм може и не мора да буде рјешење и о томе сваки субјекат сам одлучује на основу одређених калкулација.

„Неки кажу да је то скупље, али у неком периоду потребно је да се обезбиједе одређена средства која ће касније омогућити лакшу исплату и извршење обавеза. Да није од помоћи, не би постојао као категорија“, оцијенила је Цвијановићева.