Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је да је статус Републике Српске доминантно и трајно најважније питање за српски народ у БиХ, а да су двије кључне ствари у борби за тај статус – одговорност и солидарност свих људи којима је Република у срцу.
Предсједник Српске у интервјуу Срни истиче да је статус Републике дугорочни циљ на којем се свакодневно ради, а који не подразумијева само политичка питања на унутрашњем плану у БиХ, него и регионалне односе, социјална и економска питања, али и борбу против свих декадентних појава у друштву.
„Борба на свим тим пољима подразумијева свакако борбу за статус. Када се каже статус то не значи увијек неприкосновено само неки државни облик, него и борбу за сваки наш дан. Сваки наш дан је борба… Без борбе и посвећености јавном, државном интересу нема ни држава, ни република, ни ентитета, националних ни било каквих других људских заједница“, напоменуо је Додик.
Предсједник Српске је поручио да у том погледу сви морају више да се посвете интересима заједнице, да сви носе одговорност за посао који обављају, али и исказују солидарност према онима којима је она потребна.
„Одговорност за посао који радите и солидарност према ономе ко не може да успије је свакако нешто што морамо реафирмисати“, истакао је Додик.
Додик је додао да, као предсједник Републике, може да примијети процесе који иду за тим да су људи више окренути неким својим индивидуалним позицијама, него што су спремни да се посвете заједничком циљу.
„Наравно да разумијем да је много ствари урађено да се ти заједнички циљеви оспоре, доведу у питање. Али, ипак, народ у себи носи једну нит коју показује везано за тај заједнички циљ. Био сам поносан беспрекорном манифестацијом односа према Републици поводом 9. јануара. Али, то не можемо само једном годишње да урадимо, то морамо да радимо сваки дан, и видљиво и невидљиво“, истакао је Додик.
Он је додао да Република може успјети само уколико постане власништво свих људи, те додао да је, нажалост, чињеница да многи људи који су добили нека јавна постављења нису баш у најбољем могућем обиму посвећени јавним интересима, или су непоправљиво лијени, или немају иницијативу.
„Овдје се поставља питање како дати држави, како дати Републици, а не само од ње узети. Републици Српској је потребна додатна снага и енергија њених људи, додатна манифестација љубави и одлучности. То је оно што нам треба у будућем времену и првокласно питање свих наших дана, мјесеци и година које долазе“, истиче предсједник Српске.
Он је појаснио да то конкретно значи да мора постојати већа одговорност код људи који раде у име заједнице, а солидарност се мора осјетити код свакога.
„Ту димензију морамо вратити јер не би било друштва ако изгубимо ту димензију солидарности“, напомиње Додик.
Предсједник Српске је додао да није задовољан многима који су морали више да дају на својим пословима, а мање да воде интереса о неким стварима које су дневног или личног карактера.
Он је прецизирао да не мисли само на републичку власт, гдје тога има наравно, него и на локалне заједнице или, на примјер, на здравствени систем.
„Не можете да вјерујете да у јавном здравству постоје љекари који раде против система, а раде… Покваре вам, рецимо, машину коју набавите за пет милиона долара и кажу ово не ради, а онда упуте пацијенте у приватне ординације. Да ли тај има одговорност кад урушава систем јавног здравства? Нема, он и даље сједи ту, до задњег дана тог јавног здравства и онда ће прећи и рећи ‘па да, то ништа није ваљало’, а он је све учинио да то не ваља“, наводи Додик.
Он је оцијенио да огромне инвестиције које су учињене, конкретно у здравству, очигледно нису прихваћене чак ни на нивоу љекарске заједнице, која је морала да препозна напредак у томе и да се прилагоди, а ништа му се није прилагодила.
„Катастрофално је поимање у коме када дођете на једно мјесто, не само у здравству него било гдје, сматрате да сте то добили за цијели живот и да то значи да се ви не мијењате ни у чему, и то говори о томе да сте ви заправо заледили друштвену стварност, а не само себе“, рекао је Додик у интервјуу Срни.
Истичући да у политичком смислу многи за такве ствари већ одговарају, али да није његова улога у друштву да „сваки дан некога јури за нешто“, предсједник Српске напоменуо је да је за ефикасну борбу против декадентних појава потребно и неприкосновено правосуђе, које, нажалост, не постоји.
„Правосуђе и организација правосуђа истргнута је из моћи законодавне власти и мене као предсједника и ја ту немам никакве могућности ни да креирам, ни да утичем на све то“, напомиње Додик.
Према његовим ријечима, када се ту дода организација правосуђа на нивоу БиХ види се да је то једна подвала свима у БиХ учињена од међународне заједнице која је прије десетак година, наводно, вршила реформу правосуђа, па увела нека мјеста која нигдје немају у свијету и сада постоји та декаденција.
„Данас имате правосуђе које се политички обрачунава са различитим структурама, а не обрачунава се са криминалом. Мислим да правосуђем данас управљају криминалци“, каже Додик.
На питање колико често носи одговорност због туђе неодговорности, Додик је напоменуо да је у перцепцији људи обично крив или одговоран, и за оно што није његов пропуст, али је то уобичајена ствар с обзиром на функцију коју обавља.
„Као човјеку који је на врху Републике Српске наравно да је моја одговорност појачана, не само са становишта те позиције, него и са становишта очекивања људи. Могу само да кажем да не недостаје мој ангажман. У оваквим условима, када бих се окренуо иза себе и у том неком апстрактном политичком смислу анализирао оно што сам урадио, мислим да сам у немогућим условима ојачао Републику Српску и повјерење у њу“, истиче Додик.
Он је напоменуо да су то били услови појачаног међународног интервенционизма и протектората, али и унутрашњих подјела у оквиру српске политичке групације, те најезде бошњачке, сарајевске политике која је увијек хтјела лоше за Републику Српску.
„И у тим условима и у овим годинама мислим да сам успио да одговорим на те изазове и да тај оквир Републике Српске сачувам и у том погледу се осјећам веома комфорно“, каже предсједник Српске.
Он је додао да у том смислу Српској недостају људи који промишљају, не само садашњост него и будућност, који могу да препознају процесе.
„Мала смо заједница, али нам је пружено много одговорности, много потребе да управљамо процесима, пројектима… Објективно, ми немамо довољно људи који могу то да раде, шта год ко говорио о томе“, сматра Додик.
Додик истиче да је додатни проблем и подијељеност међу политичким партијама, гдје се расуло и то мало „потенцијала који може да води“, из чега се види да је друштво у проблемима недостатка стручног, посвећеног руковођења у цјелини.
„Уколико политичар или неко ко претендује да се бави политиком нема у виду да његова одлука коју данас доноси може да има посљедице за сљедећих 20, 30 или 50 година онда он никакав политичар није, онда је залутао човјек“, упозорава Додик и додаје да се мора изаћи из апатије и бавити реалним животом.
Он је у вези с тим истакао да није нимало једноставно одржати финансијску стабилност, али да Република Српска то успијева, без обзира на то што опозициони лидери константно држе тензије негативним прогнозама.
„Имате /Младена/ Иванића којем не прође фебруар или март да не прича како се пензије за два мјесеца неће исплаћивати. У посљедњих седам година сваког марта је излазио и причао како неће бити пензија, а сваки пут их је било“, подсјетио је Додик.
Он је додао да, међутим, у свему томе треба примијетити другу ствар, а то је да је Република Српска све то вријеме трпила најезду концепта странаца да се иде у штедњу и смањење плата за 30 одсто, а да сада и ММФ и Свјетска банка признају да је редукција потрошње у јавном сектору била погрешан концепт.
„Да смо рекли тада да смањујемо плате колико су од нас тражили – ово друштво сада не би имало шансе. Ми смо све то одржали – ниво плата који конкурише са регионалним исплатама које имамо у Србији, Федерацији БиХ, Црној Гори, чак у неким елементима и у Хрватској, која је чланица ЕУ“, напоменуо је Додик, те оцијенио да је у датим околностима успјех сачувати одређени достигнути ниво.
Предсједник Српске је подсјетио и на бројне инфраструктурне пројекте који се реализују у Српској, као и оне регионалног карактера који су резултат добрих односа са Србијом, са којом Република Српска има потписан Споразум о специјалним паралелним везама.
„Драго ми је што смо ућутали оне који нам често постављају питање шта су то специјалне везе, сад имамо шта да покажемо, да кажемо – погледајте па видите шта је то“, рекао је Додик.
Он је подсјетио да је са Србијом ријешен низ питања у међусобним односима, да су готово потписани сви протоколи сарадње различитих нивоа и институција Српске и Србије, која и као потписник Дејтонског споразума има додатну одговорност за стање у Српској и БиХ.
„Дијалог који водимо са руководством Србије, прије свега, предсједником Томиславом Николићем и премијером Александром Вучићем, веома је конструктиван и добар. Мислим да су они у овом времену показали једну одлучну позицију Србије у погледу поштивања Дејтонског споразума“, каже Додик.
Предсједник Српске додаје да њихов политички приступ поштивања Дејтонског споразума, БиХ организоване по дјетонском принципу, Српској даје широке могућности.
„Никад нисмо од актуелног руководства Србије били суочени са притисцима за овакво или онакво чињење. Разговарамо о свим питањима. Желимо јаку Србију и то је наше опредјељење“, нагласио је Додик.
Према његовим ријечима, јака Србија је сигуран залог за регионалну стабилност и јака Србија подразумијева јаке институције. „Желим Србији све најбоље на предстојећим изборима. Вучић је показивао једну значајну одговорност у том погледу и мислим да ће се то тако и наставити“, навео је Додик.
Он је нагласио да је један од сигурних и стабилних партнера Српске и Русија, која, без политичких захтјева, помаже у складу са значајем који има као чланица велике међународне заједнице.
„Русија је често била изопштена из те приче о међународној заједници зато што је била принципијелна. Русија је у БиХ, као дио Савјета за провођење мира, била посвећена провођењу Дејтонског споразума, а неки други из међународне заједнице нису и зато су Русију ставили на неку другу страну“, каже Додик.
Међутим, истиче Додик, Русија је принципијелна у одржавању међународног права и то је оно што Српска код Русије види као веома важно.
„То нам одговара и поносни смо на односе које имамо с Русијом. Наравно да је овај цијели простор усмјерен ка европским процесима, мада је јасно да Европа тражи себе и догађаји које видимо у Европи апсолутно говоре о томе да ни она није оно што је некада била, те да ће бити потребно сачекати неку нову Европу и опредијелити нашу позицију о томе“, рекао је предсједник Републике Српске Милорад Додик у интервјуу Срни.