Став СНСД-а увијек је био да заједничке институције на нивоу БиХ нису надређене институцијама у Српској, те да их треба користити првенствено како би се додатно ојачала позиција Српске и њених институција – рекао је Видаковић.
Он додаје да, ко год жели објективно да сагледа ситуацију, може да примјери даје тренутно евидентно извршење плана рушења Републике Српске, а који су Савез за промјене, уз помоћ бошњачких политичких елита и неких странаца, осмислили и скували у сарајевској кухињи.
Када је СНСД био дио власти на нивоу БиХ, ништа се није могло урадити без сагласности институција Српске. Опстанак Републике Српске није могао бити доведен у питање. Сада имамо једну несхватљиву и по нас погубну ситуацију, да представници изабрани из Републике Српске у институције на нивоу БиХ не комуницирају са институцијама Српске. Одлуке које доносе су без сагласности и без знања Владе Републике Српске, дјелују изван својих Уставом и законима дефинисаних овлаштења, директно нарушавајући надлежности и интересе Српске. Пракса да се усвајају одлуке супротне званичним ставовима Владе Републике Српске и других надлежних и званичних институција Српске, погубна је, а њене посљедице су немјерљиво штетне.
Много их је. Ту је, на примјер, одлука о успостављању тзв. државног одбора за инвестиције, којом је предвиђено да су сви закључци и препоруке овог одбора обавезујућег карактера за све нивое власти у БиХ. То представља директно кршење устава, како Српске, тако и Бих, али и закона, а ствара и тотални правни нонсенс. Затим, покретање иницијативе за успостављање инвестиционо-развојног фонда БиХ, за који такође не постоји ниједна уставна претпоставка и који представља класично узурпирање надлежности Републике Српске, односно ентитета. Приликом именовања чланова комисија и радних група, није се поштовао национални и ентитетски баланс, нису се именовали представници из Републике Српске и најмање је именовано чланова српске националности, а у многим тијелима их нема никако. Скандалозно је и усвајање уговора са Исламском заједницом. Ту је на превару и у тајности, усвојен и механизам координације, који је такође неуставан, непроводив и вишеструко штетан по Републику Српску, којим се дерогирају њене надлежности. Овим се на мала врата Савјета министар БиХ покушава направити влада БиХ.
Тим уговором се уводе привилегије Исламској заједници, која је на овај начин стављена у повлаштен положај у односу на Српску православну цркву и Римокатоличку цркву. Наиме, прописано је да се Исламска заједница изузима из постојећег кривично-правног оквира у БиХ, али и да јој се додјељују нека овлаштења, која по драгим правним прописима у БиХ не може имати. Предвиђено је да се припадницима исламске вјероисповијести омогуће шира права у однона припадницима православне и католичке вјероисповијести, који су оваквим уговором директно дискриминисани у односу на припаднике ислама. Овакве ствари се нису могле десити док је СНСД представљао интересе Републике Српске у Савјету министара БиХ, а њима нека је на част. Вјероватно је ово био, само један у низу враћених дугова Бакиру Изетбеговићу, за то што им је као изборним губитницима поклонио учешће у власти.
Несумњиво је да је рејтинг СНСД-а у константном расту, као и рејтинг наших коалиционих партнера, што истраживања јавног мњења у периоду од посљедњих избора до данас. Са друге стране, рејтинг такозваних је у незаустављивом паду, а неки од њих су, по истраживањима, тренутно и испод цензуса. Мислим да то најбоље говори о тренутном расположењу грађана Српске.
Наравно, увјерен сам да ће се то десити већ на наредним локалним изборима који, иако су локални, имају општи значај и у том контексту их треба и посматрати. Сигуран сам да су се грађани Српске, уз дужно поштовање, покајали због експеримента са такосигурно не планирају поновити.
Тужилаштво и Суд нису уставне категорије, њих у Дејтону нема и они су нама наметнути одлукама високог представника у БиХ. Сви смо свједоци чињенице селективног приступа Тужилаштва и Суда, који суде само једном народу и једном ентитету, ретроактивно примјењујући Кривични закон БиХ и игноришући пресуду Европског суда за људска права из 2013. године, чиме грубо крше права оптужених. Од укупног броја правоснажно изречених затворских казни, Србима је изречено чак 80 одсто, док са друге стране нема видљиве жеље да се процесуирају осумњичени за масовне злочине над Србима. Пораз ових институција представља и чињеница да ни послије толико година нису ра-зријешена убиства Ристе Југовића, Срђана Кнежевића и Жељка Марковића у Источном Сарајеву, као и да за те злочине, за које имамо право “ да кажемо да имају политичку позадину, до дана данашњег још нико није одговарао. Институције Републике Српске су урадиле све што су могле по овом питању па зашто се ти предмети сад не рјешавају на нивоу БиХ? Таквим радом ових наметнутих институција нико у Републици Српској не може бити задовољан. Наш одговор на овакву ситуацију је познат, а то је референдум. Очекујемо од опозиције да нас подржи у томе, јер је у интересу свих грађана Српске да коначно кажу шта мисле о раду правосудних институција на нивоу БиХ. Уколико опозиција стварно жели добро грађанима Српске, онда ће стати уз грађане и уз нас, а уколико их не занима интерес и право грађана Српске, онда ће остати уздржани.
Република Српска је изложена свакодневним нападима, како споља тако и изнутра. Заједничке институције на нивоу БиХ се не смију користити за рушење власти у Републици Српској, што је тренутно пракса. Ипак, Српска је у посљедњих десет година изградила јаке и стабилне институције, које су спремне и способне одговорити на сваки изазов. Институционална одбрана је најбољи начин и најбоља стратегија. Осим тога, познато је да СНСД инсистира на стриктном поштовању дејтонске структуре БиХ, као и на враћању одузетих надлежности. То не планирамо мијењати.