„Ми тај дан памтимо искључиво као историјску чињеницу када је донесена нелегитимна одлука муслиманског и хрватског народа против српских интереса, дан када се десило трагично убиство невиног српског свата Николе Гардовића, рањавање православног свештеника Раденка Мировића и паљење српске заставе што је наговијестило почетак грађанског рата у БиХ“, истиче Видаковић.

Према његовим ријечима, сви они који у једном дијелу БиХ и изван ње славе овај дан, организују и присуствују квазиобиљежавањима тог датума, уствари негирају Дејтонски мировни споразум и овакву БиХ, умјесто да своју енергију усмјере у правцу рјешавања отворених питања унутрашњим консензусом све три стране, у складу са Уставом БиХ.

„Нажалост, свједоци смо вишегодишњих злоупотреба заједничких институција у БиХ од оних који славећи овај дан очигледно мисле да још мису остварили неке своје давно зацртане циљеве и да овдје могу да раде шта хоће у име свих у БиХ“, упозорава Видаковић.

Он поручује да 1. март није и никада неће бити празник у Републици Српској нити у БиХ, што коначно треба свима да буде јасно.

„Република Српска, која је настала у миру, у миру треба да слави свој 9. јануар и да никада не заборави догађаје око и послије 1. марта 1992. године“, истакао је Видаковић.